Učitelj

192 Учитељ

мишљење је да ће ипак највише успеха имати они учитељи, који буду у свакој згодној прилици, појединачно упућивали родитеље, и то спонтано и интимно, без нарочито припреманих предавања, и нерефлектирајући да се њихови савети истичу у нарочитом записнику или у штампи.

Само се по себи разуме да учитељи сами морају претстављати пример правих васпитача. Своје понашање и опхођење с децом учитељи морају да подесе тако да оно буде и у истини педагошко. Претњи и казни морају се клонити и њихов највећи успех биће онда кад примете да им претње и казне апсолутно нису потребне и да би чак и штетне биле по њихов ауторитет, ако би их употребили.

Образовање ђачких самоуправа корисно ће послужити у прво време, али идеално је да се и оне учине излишним, непотребним. Једног дана и то ће бити могуће, само ваља најпре створити повољније услове. Потребно је да се бар у дванаестом часу посвети више пажње васпитању а да се настава у основној штоли не третира више као циљ, већ само као помоћно средство којим се служимо у васпитању. Број ђака по одељењима треба смањити да би се могло посветити више пажње самој индивидуалности дечјој, јер у васпитању ћемо имати успеха само онда ако пођемо од детета онаквог какво је. У вези с тим потребно је спровести систем одабирања и разврстати децу по даровитости. Наставни план и програм треба растеретити. По данашњем наставном плану и програму дечји мозак се и сувише оптерећује и замара, а то, због нагомилања отровних материја, врло рђаво утиче на дете. Зато ваљда данашње време и обилује несразмерно великим бројем нервозне, претерано осетљиве деце. Место да се више пази на сам физички развитак деце, данас се баш од деце највише тражи умно напрезање. И у колико су родитељи образованији у толико се више греши у томе.

Пошто је давно запажено да је у здравом телу и дух здрав, прва дужност свих нас је да поведемо озбиљно рачуна о дечјем физичком развитку. Непотребно је и нарочито доказивати да су слабуњава деца обично плашљиве природе, | а да се здрава деца, осећајући у себи здравље и снагу, ређе плаше. А мора се признати да данашњи школски систем не води довољно рачуна о дечјем здрављу. Оно неколико ги-