Učitelj

Сеоски васпитни заводи у Немачкој 220

далним замковима, који с хигијенског гледишта нису најподеснији. Сваки завод поред учионице и станова за питомце и учитеље има салу за скупштине, позоришну салу с бином, радионице за ручне радове, читаоницу, игралиште за ногомет, тенис и др. Храна у заводима је проста али јака и хранљива. Свуда је спроведена апстиненција, а употреба места је ограничена. Питомци заједно обедују с учитељима и њиховим породицама. ·

Васпитаници имају добар изглед и својом развијеношћу знатно превазилазе своје вршњаке из јавних школа; утицај спорта, очвршчавања и борављења на чистом ваздуху огледа се у њиховом телесном напредовању.

Већина ђака води порекло од имућних родитеља: индустријалаца, богатих трговаца, лекара, адвоката, високих чиновника. Стипендија за мање имућне је мало, највише 10% од целокупног броја ђака. Поред тога има и таквих, који плаћају четвртину, половину и три четвртине износа издржавања. Изузетак чине питомци у Шарфенбергу, где су већином деца пролетера. Одело питомаца је једноставно и просто, удешено за очвршћавање. У Лицовим заводима је уведена униформа, ма да није обавезна. У погледу народности већина васпитамика су Немци, док странаца има врло мало, само у Викерсдорфу студира већи број Руса и Монгола. Од првих су деца чиновника руског посланства у Берлину, за чије издржавање сноси трошкове њихова влада.

Учитељ у сеоским васпитним заводима има положај знатно другојачији од свога јавношколског колеге. Управо то није учитељ у дидактичном смислу, него васпитач. Његов задатак је, да што више времена проведе с ђаком, како би с њим разговарао о његовом раду при настави и како би га за исти приправио, затим да са њим заједно спроводи спорт и прави излете; он учествује у ђачкој самоуправи и дебатама на ђачким скупштинама, укратко учитељ, који по мишљењу неких педагога, треба да води ђаке слободи, сам је најмање слободан. Разумљиво је да сваки за ово није подобан, те је стога у заводима на мало сталних, а више привремених учитеља. Учитељи у овим заводима немају ни пензије, те и у том погледу њихов положај није завидан. Мако су и плате ових наставника доста мале, ипак због уживања стана и хране јавља се на конкурс за ова учитељска места велики број наставника. Свакако да је томе узрок још хиперпродукција учитеља у Немачкој. Наставницима, који са ових завода пређу на јавне школе, држава урачунава у године службе и време проведено у овим установама. Без сумње, да једногодишње или двогодишње бављење младих наставника у овим заводима претставља одличну припрему за доцнију делатност у јавним школама, али