Učitelj

ПИ

Активна школа . 167

волонтарна активност и треба је створити, треба учинити да дечја активност без циља постане активност са циљем.

Слободна, стваралачка активност, циљ је свих педагошких помисли данашњице. Сви идеалисти, који имају о активној школи једно шире и више схватање, тако мисле. Материјалисти на против схватају друкчије појам о активној школи. Тај њихов појам поникао је из прагматизма, који је донео на педагошко поље школу рада. Они истичу, да школа рада прво има практични циљ, јер припрема ученике за неку професију а затим стављају ручни рад као центар свих пред“ мета; као општи метод васпитања. Главни претставници оваквог схватања јесу: у Америци Дјуј, у Енглеској зуогк-ћоцзе, у Данској КЈапзоп-Каз, у Шведској Саломон, у Немачкој Кершенштајнер и Пабст итд. У своме главном делу „Задатак школе рада“, Кершенштајнер вели, да је циљ основне школе припремање ученика за будућу професију. То припремање састоји се у развићу потребних органа, у стварању навика за рад и у буђењу укуса за њим. Стога и захтева, да се у школи организује практична настава разних заната. Али Кершенштајнер овде по нашем мишљењу греши, јер основна школа мора развијати пре свега интелектуалну активност. Пабст је ксто тако јасан. Он мисли, да између стваралачке и мануалне активности нема разлике и да је школа рада оправдана са гледишта људске еволуције. Стога препоручује мануалну активност, јер се њоме развијају: карактер, воља, социјалне врлине, морални, естетички и религијски сентименти и само са таквим васпитањем може се истински припремити за живот и из школе удаљити вербализам. Ми мислимо да и Пабст претерује у колико сматра ручни рад као центар свих осталих предмета, јер би циљ такве школе био утилитаран а утилитаризам за нас не може да буде добар васпитни идеал.

Присталице активне школе истичу супериорност појма интегралне активне школе над оним појмом материјалиста. Они сматрају да активна школа има за циљ не спољашње већ унутрашње активности дечјег духа тежећи образовању моралне личности. Због те унутрашње активности савремена педагогика и истиче појам интегралне активне школе и захтева школску реформу у том правцу. Васпитање мора да унапређује не само телесни, већ и духовни развитак имајући у виду