Učitelj

Појам и важност способности у васпитању 345

и многобројне да је немогуће више, да. једна личност сама себи справља све што јој је за живот потребно. Универзални људи нити постоје, нити могу данас постојати. То је изазвало поделу рада која је данас скроз диференцирана. Питање је сад, да ли би та диференцијација била могућа кад би сви људи били једнаке способности тј. кад не би постојале разлике у способностима, кад не би, дакле, постојале индивидуалне способности за ову или ону активност, за ову или ону људску делатност» Свакако да не. Па онда, да ли би био могућ културни прогрес, кад би сви људи обављали све послове, који се данас у друштву обављају г И то не би. Бар не би прогрес ишао том брзином којом сад иде, јер ако пустимо једно дрво да расте у ширину, оно ће имати велике и дугачке гране, али ће остати ниско. Аналого томе и човек, који ради све, који хоће у свему да се разуме, може, за свога живота, постићи толико, да научи што се већ зна, што је већ пронађено, али да он нешто пронађе, да он неки посао усаврши то је апсолутно немогуће, то му краткоћа живота не дозвољава. Први услов, да се једна грана људске делатности, па ма какве природе она била, усаврши, састоји се у томе, да извесан број лично- | сти све своје биће и цео свој живот посвети само и једино тој делатности. Али, да би се могао испунити тај услов и да дотичне личности имају успеха у свом настојању, потребно је да оне имају подобности и способности за дотичну врсту делатности.

Тиме смо дошли на оно што се у педагогији, данас, зове професионална оријентација, која захтева да се свака личност упути оном послу и спреми за ону професију, за коју има спо- | собности и у којој ће својим радом пружити друштву и заједници, у којој живи, максимум приноса и користи.

Овај социјални захтев као и онај чисто васпитни из кога видесмо, да ићи против личног типа значи ићи против природе, значи онемогућити природно васпитање дотичне личности јасно нам показују у чему треба, пре свега, да се састоји задатак савременог васпитања, боље рећи задатак савремене васпитне технике. Она треба, пре свега да, згодним методама и најприкладнијим средствима, открије личне способности код васпитаника, а затим да настоји да се оне и развијају и усавршавају тако, да могу дати максимум продуктивности.

Васпитање мора, дакле, да се одаптира према специјалним способностима сваког васпитаника. Оно мора да, супротно досадањем раду, велики део своје пажње обрати баш оним областима психичке и психофизичке активности у којима васпитаници напредују и према којима имају наклоности. Приговори, који би се против овога учинили као да би од таквог рада много претрпела општа интелектуална култура, отпадају сами по себи, кад. се- има на уму оно, што“смо напред рекли, да душевни живот претставља јединство у коме је све солидарно и-харменијско и да. се, строго узевши, једна способност не може развијати без суде-