Učitelj

Индивидуализирање наставе 667

није разгледају и испитају пределе кроз које пролазе, а за друге — право миљење и принудно, спољне, обуздавање унутарњих снага, које хоће кретање, активност, које желе да дођу до свог пуног израза. Зато се с правом може рећи, да је активан само онај рад, који деца апсолутно слободно врше па макар она по спољашности изгледала да су непомична и пасивна, јер баш онда су она дубоко апсорбована својим рефлексијама и све су њихове психичке силе у акцији.

Слобода времена или момента захтева да се наставни рад тако организује, да сваки ученик увек ради само оно што га дотичног момента интересује. Кад смо првог часа радили, рецимо, рачун и деца се за тај предмет заинтересовала, онда је прави грех прекинути грубо и безобзирно то интересовање, па нагонити децу да мисле о историји или географији само зато јер је тако одређено распоредом часова. Деца нису машине, које се сваког часа могу потпаљивати, а интерес није конац који се може затегнути и отпустити према нашој вољи. Дете које се заинтересовало за један предмет мора продужити рад у тој области докле год му тај интерес траје. Јер, као што грешимо кад силом нагонимо дете да ради оно према чему тог момента нема интереса, грешимо још више кад дечји интерес одједном прекинемо. Нечовечно је грубо прекинути један интелектуални рад у моменту његове највеће напрегнутости и приморати га да се окрене предмету према коме није спонтано привучен. Интерес је главни покретачки фактор сваке психичке активности. Знања стечена без суделовања интереса личе на миришљаву течност, у непорозном суду. Док има течности и суд шири око себе мирис, али кад течност изветри нестаје и мириса, јер је он стајао само по површини суда а није био ушао у његов састав, није дакле постао његов квалитет. А у томе, кад се који интерес појављује и колико који од њих, код разних појединаца, траје, постоје велике индивидуалне разлике међу нашим ученицима. Док је један ученик у стању да ради непрекидно три четири часа па и целог дана један исти предмет, рецимо матерњи језик, дотле се други већ после 20—30 минута умори и прекида тај посао да почне други. Али зато онај први кад прекине пасао, који је дуго радио, не враћа се ускоро на њега, често ни после два три дана, док овај други може да се у току једног дана неко-