Učitelj

Дужности васпитача у дому за малолетнике 701

коју су родитељи живе сахрањивали, па чак давали и даће да би их после годину или две нашли у Дому. То су управо она деца која угрожавају миран живот становништву и која, остављена улици, претстављају велико зло за друштво и за „државу.

Та и таква деца, од стране Судова, бивају упућена у Дом малолетника ради поправке и васпитања, ради оспособљавања за самосталан, частан и користан живот у друштву.

Од највеће важности у раду на поправци и васпитању ове и овакве деце јесте личност васпитачева. Васпитач је лекар ових болесника. Његова су средства: пример, надзор, награда и казна. Он мора све чути, све видети и све што је рђаво исправити. Његов се рад мора ослањати на педагогику, психологију, психиатрију, биологију, социологију, етику и естетику. Он мора свакој појави тражити узроке, па одређивати средства и начине којим ће се које зло лечити. Он мора бити свестан тога, да двема истим погрешкама код два васпитаника не мора и узрок бити исти, те ће се прибећи и различитим средствима. Он мора бити свестан да један његов непромишљени поступак — сувише благ исто као и сувише строг — може бити од много веће штете него што је он то икада могао и помислити. Његов ауторитет мора да је увек на висини. Наређења, која он издаје, морају увек бити добро промишљена. Он мора строго водити рачуна о извршењу свих датих наређења. Он мора даље све своје поступке у односу према деци мерити на најосетљивијим теразијама, али исто тако мора настојати да поступци осталих личности у Дому не буду ни најмање од штете по успех у раду на поправци и васпитању ове и овакве деце. Он мора свим силама отклањати све што би штетно утицало на његов рад и ометало сигуран и добар успех. И у овоме 'он мора бити истрајан и неуморан ако жели да постигне позитивне резултате у раду са васпитаницима, јер мора:бити свестан тога: да се за њих зло много брже лепи него добро, те да једна рђава личност може много више срушити него што би десет добрих могло да сазида.

Васпитач је позван да нејасне појмове васпитаницима расветли, да неправилна схватања права и дужности обрне на правилна, али исто тако да се стара и о њиховом правилном и добром телесном развитку колико и о душевном, јер ће он у извесним случајевима налазити узроке дечјих рђавих поступака и у рђавој конституцији извесних органа. Његова је дужност даље, да склоности ка лажи, крађи, нехату, нереду и свему што је рђаво, преобрази у добре навике и врлине. Он мора знати да је слабост воље типична ознака ове и овакве деце и да он ту и такву вољу — нарочито подешеном врстом занимања и систематским радом — треба да претвори у јаку енергију. Он