Učitelj

Педагошка акција Друштва народа 645

следеће поставке: човек, кад се као дете јави на свет, је изванредно слаб, без помоћи и правца. Сви око њега су велики и јаки, он је мали и слаб. Одрасли све смеју, док се дете свуда судара са уредбама, наредбама и забранама. Осећајући се на тај начин оштећено, и инфериорно, оно добија вољу да ту своју слабију позицију некако. надокнади. Мако је најслабије, код њега се јавља жеља да буде најјаче, мало растом и снагом, оно хоће да буде веће од свију. М по самој природи ствари оно се у друштву налази као у некој борби против свију. Код њега се јавља мисао о доминацији, која по својој суштини изгледа невероватна па чак и апсурдна. Али они који су са децом имали чешћи додир могли су се уверити, да она за ту своју сврху имају врло опасно оружје. Ево само једног примера: „Мајка ' води у шетњу дете од 2 године; наједанпут се њему досади да иде, и иако није уморно, тражи да се понесе. Мати вели: Не, ти ниси уморан. Али дете тада почиње да плаче — не да плаче, него да урла. На крају целог рачуна оно стиже своме циљу и мати да би избегла непријатност његовог дерања — узима да га понесе“.

Према овоме писац констатује, да дете у својој природи нема диспозиције за пацифизам. Дужност васпитача треба да буде, да његов дух одврати од правца борбе и тежње ка доминацији и да га упути пацифизму. Само не треба губити из вида, да ће се оваквим васпитањем тешко успевати све дотле, док наш социјални живот буде овако под знаком перманентне борбе, јер ће он као такав много пре подржавати тежње за ломинацију и борбу него за пацифизам.

Има један нарочити моменат, који васпитању може да помогне, насупрот овим социјалним околностима, а то је једно осећање, које се налази дубоко у природи детета и није још довољно пробуђено — осећање соладарности. Ово се осећање _ рађа код детета са његовим првим наслоном на мајку која га свуда прихвата и подржава. Пацифистичко васпитање треба да покуша да учврсти и појача ово осећање у свакој могућој прилици. Тај терет по природи ствари прво припада матерама целога света а затим све чвршћој и из корена реформисаној вези између школе и куће.

Па ипак све своје излагање по овоме питању, овај трезвени Немац завршава овом значајном реченицом: