Učitelj

Страна књижевност 41

племеника, износи један користан научни систем, о којем сви без разлике морамо водити рачуна. Његова брига треба да је "брига свију нас. Мако несумњиво научна студија, није у апстракцијама. Писана је полетно и добрим стилом. Драж књиге је још већа што из ње избија пацифизам и љубав према це ломе човечанству. -

Сима С. Цуцић

Б) Страна књижевност

· Енциклопеддиз на вљзпитанието. Редакторђ Д. Грђнчаровљ. Софи, 1931 год.

Пред нама су 13, 14 и 15 свеска: Енциклопедије васпитања, коју у Софији већ две године уређује Д. Грнчаров. У 13 књизи су разлагања Григорија Петрова, покојника, који је | и у нашој земљи познат и цењен са популарних предавања која је, без умора, свуда држао. „Родитељи и деца“ је наслов тих разлагања која у основи приказују зреле педагошке мисли пок. Григ. Петрова, изнесене на један лак и популаран начин, да и непросвећен читалац види да су то излагања једног рођеног педагога. У другом чланку „Ученик Ж. Ж. Русоа“ на један примамљив начин се говори о познавању самога себе, и давању од себе корисног за друге. Ту се Петар Берсеи проводи кроз разне фазе живота, док једно незнатно, издрпано и неписмено сељаче не постане херој ума, науке, рада и дуга човечанству. Најзад у чланку Хорације Ман износи се један узоран домаћи живот, који је водила паметна мати. Она је увек држала децу око себе, а то је пола успеха у васпитању. Предговор овој књизи написао је Грнчаров а чланке је са рукописа превео Д. Божков. Овоме је пок. Петров дао право да његове списе преводи и одобрава преводе за цео свет. У предговору се вели: „Ма да је Григорије Петров био свештеник он не спремаше свет за рај после смрти, већ проповедаше да се на земљи створи живи рај. Он није педагог-теоретичар, већ педагог практичар“. Личност Гр. Петрова у том уводу приказана је јасно и с пуно топлине. Он је био, каже се, апостол мисли и војник дужности. Умро је 1925 г. у Паризу од рака, али је оставио редак спомен који изазива дивљење и поштовање. „Циљ васпитања Гр. Петров налази у напору школе да од ученика створи личност т. |. човека. — Човек је живо чудо, пише он, генијална творевина природе“.

У 14 књизи Енциклопедије васпитања професор Давид Голман (Д. Грнчаров) расправља тему Социјално васпитање, "тема која је добила пуно похвала, док се није знало ко је на-