Učitelj

220 Милица Цветковић

спитава децу и како влада школском администрацијом. Испит се полаже после двогодишње праксе у основној школи. Испитују наставници учитељских семинара.

Што се тиче трећег задатка наиме, што се тиче допунског образовања активних учитеља, ствар стоји овако. Пошто је, по ослобођењу, било много неквалификованих учитеља то су одмах. уведени накнадни испити и феријални течајеви. Течајеви имају три дела: 1) једномесечни, приправни течај, 2) школски рад у наступајућој шк. години и 3) једномесечни завршни течај, који се свршава полагањем испита. Од 1918 до 1928 било је 1586 таквих феријаних државних течајева. Слушалаца је свега било 70.156. Ти су течајеви уродили таквим плодом, да је сад број неквалификованих учитеља незнатан.

Осим тога, школске се власти брину и о даљем образовању и усавршавању квалификованих учитеља. То се сад врши помоћу среских учитељских конференција, које се одржавају најмање пет пута годишње. Практична и угледна предавања, реферати о појединим педагошким питањима, дискусије о њима дају тим конференцијама методички и врло инструктиван карактер. Конференције су се сад много одомаћиле. Статистика показује да их је само 1927/28 год. у целој Пољској било 12.059. Њима се баве два учитељска часописа: „Школска зрнца“ у Плоцку и „Школски живот“ у Воцлавку.

За квалификоване учитеље приређују се и феријални течајеви. Године 1928 било их је 99. Они су обавезни и спремају учитеље за просветни рад у народу. Ту спадају и они виши течајеви које горе споменусмо а који дају првенство при постављењу. За све то, пољска влада даје много помоћи. Једна се од њих састоји У томе што сваке године даје по 300 плаћених отсустава или плаћа заступнике.

Из свега овога јасно се види колико труда и напора улаже пољска влада за добро образовање и лепо васпитање свога учитељства. Она не штеди материјалне жртве на то, иако сад пролази кроз тешку материјалну кризу.

Али признање заслужује и пољско учитељство. Жарка жеља његова за вишим образовањем и за усавршавањем у васпитачком послу, показује највише циљеве којима треба тежити, ако се хоће. да припреми боља народна будућност.

Станко Првановић.

Ново васпитање у Сједињеним Државама

Недавно је г. Ж. Даро публиковао један веома занимљив чланак под горњим насловом, који ће, сматрамо, бити од користи и читаоцима „Учитеља“. Изнећемо га готово у целини.

Покрет за новим васпитањем, који је започео 1875 г., опре делио се 1896 г. оснивањем једне експерименталне школе, основане од стране Џона Дјуи-а. Она је 1900 г. придодата чикашком уни-