Učitelj

Вештине у америчким осн. школама 537

пажњу и свеопште слагање позваних, да је он, као наставни предмет, врло велике вредности. Ако и постоје нека разилажења, она. се више односе на циљ ручног рада, на име: да ли је циљ овоме предмету да буде средство за задобијање и развијање корисних техничких знања, или да буде средство „за развијање ума преко очију и руку“, како каже професор Ботлер, декан колумбијског Универзитета.

Ово практично питање још није дефинитивно решено. Први је циљ, изгледа, достижнији; други тежи и чак неизводљив благодарећи или школским условима или недостатку и оскудици наставничке спреме и довољне ученичке припреме.

У ствари, прави и једини циљ ручног рада није у задобијању само техничких знања, на пр. умети оперисати инструментима и алаткама, почев од ножница па до длета и рендета. Већина америчких педагога зна за ово, па ипак то не мења њихово уверење, да и овде као и свуда, треба више бити практичар. Они о задатку ручног рада у основној школи имају одређено практично мишљење: 1) ручни рад мора да обухвата сву и душевну и телесну активност, које довести у органску везу, ради потпуног развоја и изражаја и духовне и физичке природе дечје. Зато и ручни рад треба уводити у наставу основ. школе као принцип; 2) попунити

еким корисним физичким ручним радом одређено међувреме из-

међу часова осталих наставних предмета и уносити га што више као средство свима наставним предметима. — Али говорити о овоме, требало би говорити нешто о самом систему и формацији америчких основ. школа, што би нас удаљило од предмета нашег излагања.

У програму наставе ручног рада за децу основне школе, пре свега, привлачи нарочиту пажњу питање: да ли деца млађег и најмлађег узраста могу увести у рад само крупне мишиће руку, да би се тек доцније код њих развила способност владати у раду мањим. мишићима тела, и да ли то треба уопште и чинити. Само се овим може објаснити илузорност часова неких врста ручног рада, као што су: шивење и вез у најмлађим разредима гимназије и основ. школе. Тиме се објашњава и појава, да се ови часови ручног рада јављају као казна или чак тортура како за ученике, тако и за наставнике.

Поред овога, особиту пажњу привлачи и могућност одржавања дисциплине у радионици са 40—50 ученика, за време ручног рада. Све ове околности играле су видну улогу у ранијим временима у америчким основним школама. Данас је истакнут, уместо: свега тога празног и неоснованог страха активитет детета, који. тражи и налази израза у ручном раду као принципу наставе, њеном моћном средству и неопходној наставној потреби.

Према наставном програму, ручном раду је, као наставном предмету, додељен по један час недељно у првих шест година, а. од 1 до 11 час у последње две године. Овде треба додати и иста--