Učitelj

696 Љубица Никодијевићева

Сећате ли се, децо, оне приче о малом Матир Шта је Мата радио кад му мајка није дала колачарг — Како дете плаче» (а, а, а,). А шта је то ар — Пазите, како ћу ја да изговорим тај глас. Наставник отвара уста и изговара тај глас. Хајде, Радо, изговори ти тај глас. Јеси ли затворила уста кад си га изговарала. Хајде, сви да изговоримо тај глас. Како наместимо уста кад кажемо тај гласе — Хајде, да скупимо усне па да кажемо а! — Може лиг — Е пазите, децо! Људи су за сваки глас измислили по један знак и кад се тај знак напише, то је слово. — Шта су људи измислили за сваки глас Милане» — То се пропита да деца упамте. Ранка, изговори, тај глас. А кад ја напишем знак, шта је ондарг Пазите како ћу да напишем тај знак за глас а. Наставник пише и изговара црте из којих је слово састављено: коса танка, леви полукруг, десни полукруг, коса дебела доле савијена, коса танка.

Сад треба обратити деци пажњу на разлику између гласа и слова. Ружо, како је плакао Мата Шта је то а27 — А кад ја напишем знак за тај глас, шта је то онда» — Чујемо ли словог Чујемо ли гласе — Видимо ли гласе — А видимо ли слово! Па је ли исто слово и гласр — Напишем на табли још једном то слово да деца добро запазе, па онда она пишу на таблицама. После тога појединачно пишу на табли. Има наставника који слово деле на саставне делове. То није згодно јер деца добију исцепкану слику. Сад им се објасни да сем писаних има и штампаних слова која се налазе у књигама.

Шта смо урадили с кредом на таблиг — Како би назвали то слово кад смо га написали. Упамтите, децо, да има још слова која . се налазе само по књигама. Та слова ми не пишемо већ се она штампају и називају се штампана слова. Ако имамо словарицу показаћемо штампано слово, а ако немамо нацртаћемо га на табли. Обратићемо деци пажњу на разлику између писаних и штампаних слова.

На овај начин обрадићемо свих пет самогласника. После овога прећи ћемо на гласове и слова за које су узете нормалне речи. Ове нормалне речи служе деци као потсетници за дотичне гласове. Није редак случај да дете у читању прво изговори нормалну реч па глас.

У почетку буквара увек треба стављати гласове лакше за изговор, јер ће се на тај начин шчитавање лакше обавити.

Узећемо глас и слово с — нормална реч срп.

У почетку разговора треба истаћи циљ који треба да је јасан и занимљив, да децу заинтересују.

Данас ћемо разговарати о ствари са којом жањемо жито. О, чему ћемо разговарати.

Разговор о предмету нормалне речи треба да је жив и интересантан. Овде децу треба упознати са правим именом предмета, са обликом, са деловима, грађом, његовом употребом, користима и штетама које имамо од њега. — Како зовемо ону справу са којом