Učitelj

Страна књижевност 155

Већи део ових поглавља био је и у првој свесци првог издања, али су сад сасвим прерађена и попуњена, а нека су написана од нових аутора. Сасвим је ново друго и треће поглавље. Знамо да се задњих година много пише и расправља о питању "старења и подмлађивања, па аутори нису хтели пропустити прилику а да о том питању не проговоре и у овом великом делу. "Сваком је јасно да је то и за психички живот од замашног значења. Много је раширено мишљење да је старост последица пре„станка рада гениталних жлезда. Професор Шампи (Спатру) у поглављу Физиологија старости и полова научно побија то мишљење, бар што се тиче човека и каже: сенилно заустављање сперматогенезе је последица старости, а не њезин узрок. Код човека је "најглавнији узрок старења промена живчаног ткива. Губи се спо"собност стварања нових веза иако се старе везе задржавају (старци говоре о својим доживљајима из младости и причају их до у де-таље, новије доживљаје не памте).

#

У другом делу књиге налазимо два поглавља, која су била и у првом издању, прво од Диме: Увод у Исихологију, друго од „Лаланда: Психологија, њезини разни предмеши и њезине мешоде. У овом издању је текст знатно проширен. За схватање и разумевање читавог дела нарочито је инструктиван чланак Диме у ком излаже своје погледе и погледе својих сарадника на психологију.

„Заједничка концепција свих сарадника овог дела“, каже он, „без које не би била могућа сарадња, састоји се у схватању психологије као науке која се оснива једино на чињеницама, искљу"чујући већ самим тим све онтолошке спекулације из њена подручја.“

Даље Дима каже да су искоришћене све знаности које се "оснивају на искуству и које су могле да допринесу иоле схватању и разјашњењу неког психичког појава („церебрална физиологија, физиологија осећаја, лабораторијска психологија, интроспективна психологија, психологија мемоара, исповести, дописивања, психо„логија кестионера и анкета, патолошка психологија, физиологија и анатомија, анимална психологија, социологија итд., итд.“). —

На приговор који су неки учинили првом издању и који се могао очекивати: да ће код толиког броја сарадника избити у делу разна психолошка гледишта, Дима одговара завршујући уводну реч:

„Ми не жалимо што сету манифестују различите психолошке концепције, јер разноликости мишљења су, у свим доменима, услов интелектуалне активности; нека наша размимоилажења сведоче о активности француске психологије, која никад није била више варирана и тако жива као данас и нека кроз то наше колективно дело репрезентује наше доба и нашу земљу“.

Завршујући наглашујемо, да не би смело бити педагошког радника који влада француским језиком а да нема у својој библиотеци овог монументалног психолошког дела.