Učitelj

616 А. Никел

намичком функцијом. Ова тежња за образовање парова као први корак на репродукцији јесте облик, а не механички закон. Пошто је психологија прошла кроз најразноврсније стадијуме она је са проблемом стварања доспела у област естетике. Захтев јединства, који је наглашен, куца већ на врата метафизике.

Млађи претставници-психологије облика као „Дункер (Берлин)

а и гроф Диркхајм (Лајпциг) који су говорили о „учењу и уви-

ђању у служби постизања циљева“ и о динамичким константама правца доживљавања, показали су садржином предавања јасно да је исихолошко проучавање скоро већ пало уједно са философским радом феноменологије, Шако до се п у дискусији с правом све енергичније захтевало и расветљавање односа психологије према феноменологији као метафизици. И за психологију и за феноменологију централни проблем јесте синтеза, праосновно стварање нових студија и развиће душевнога живота у њима. Коју улогу при томе играју целисходност (финалитет), метафизички појмови о животу, стварачка свест као прилагођавање и проналажење, интуиција (увиђајност) света као сазнање, све су то питања која ће свакако исто тако психологе као и философе стално потстицати на нова истраживања.

Примењена Психологија распознаће своје границе помоћу праксе, шеориској психологији биће потребна контрола философије и моћи ће ићи са њом заједно само при одређивању својих граница.

Последњи дан конгреса достигао је кулминациону тачку утолико, уколико су сва ова питања заблистала у извештајима Волфганга Келера и Едуарда Клапареда. Клапаред се учинио заслужним тиме, што је нагласио потребу изједњачења научне терминилогије и споразумевања међу претставницима народа који говоре разним језицима у погледу најважнијих појмова, и што је позвао да се приступи практичном решењу тих питања.

Узевши све скупа резултат заседања био је овај: људска природа, услед тога што је уздрмана у својим многосраним поседима и вредностима, стреми новоме сазнању свога суштаства. Поставши самосвесном, она озбиљно тражи излаз из очајања. Је ли Киркегард прави заштитни патрон овог заједничког напораг Кронфелд је додуше нагласио значај Киркегарда за психологију личности, али да ли његова одлука значи за нас спасење, или његово самоодрицање значи за нас опомену» Значај психолошких афоризама који се налазе у његовим списима и дневницима састоји се у томе што осветљавају једну трагику која потреса. Кад неко и сувише размишља о самоме себи, он губи из вида живот, заједницу и самосвојност овоземаљског живота.

Чему се може из тога поучити научно-психолошко истраживањер Ако психологија пређе од проблема облика на проблем психологије религије и веровања, онда ће она као целина морати да

о а а 2 ава аса