Učitelj

626 Књижевни преглед

Ми само налазимо, да је завршетак ове Историје имао да буде мало раније и да се писац требао зауставити на год. 1918. Даље од тога није било потребно ићи, имајући на уму, да је често за многе догађаје потребна временска даљина, да би се они правилно могли схватити и непристрасно оценити, као и да би се о њима могло рећи све што је потребно. Јер, често пута, тек светлост будућих догађаја осветљује историске чињенице и стремљења прошлости, и омогућује да се ничим неометано о њима каже пуна историска истина.

На завршетку ми можемо учинити и једну напомену, која се тиче школе и учитеља. Како је национална историја један од најважнијих предмета у основној народној школи, ниједна наша основна школа не би требало да остане без овог значајног и популарно на-

писаног дела. Милутин Станковић

Л. Лазаревић: Мали поменик, Београд, штампа „Планета“. Цена 40 динара.

Историја је учитељица народа. Она је учитељица путем живогописа знаменитих, истакнутих људи, вођа народних. Истакнути људи су личности од вредности, примери и узори младим поколењима. Знаменити људи су као светлост и топлота, која обасјава и загрева своју околину. Јаке личности су као ватре и буктиње за своју околину. То су као сијалице које се на далеко запажају. Знаменити људи су вође свога краја ка сваковрсном напретку и усавршавању. То су носиоци културе једнога краја. То су пропагатори вових идеја, носиоци савремених идеала. Истакнути људи богате духовну и моралну ризницу једнога народа. То не морају свагда да буду људи највишега положаја у друштву и држави. То могу бити често пута и скромни научењаци, учитељи, свештеници, земљорадници, трговци, занатлије. Сваки човек и свака жена врше утицај на своју околину. Нарочито ми људи и умне жене, људи чврстог моралног карактера врше благотворан утицај на све особе са којима се сретају. Такви умни и карактерни људи, иако скромног положаја У друштву, могу бити својој околини прави украс, о коме се дуго прича и приповеда. Такав је био н. пр. покојни Љуба Миладновић, негдашњи учитељ основне школе у Вел. Градишту. То је био прави апостол међу учитељима. Он је био учитељ ретких способности не само у школи, већ и ван ње. То је био ванредан васпитач за сву околину своју, пун љубави и пожртвовања. То је био прави Песталоци предратне Србије, који је преносио своје одушевљење за васпитачки позив на сва лица са којима је долазио у додир. Од њега су и професори градиштанске гимназије имали шта чути и научити, нарочито, у погледу практичне педагогије. На жалост, он је пре времена свршио свој духовити живот, као жртва несрећног алкохолизма. Господин Лука Лазаревић учинио је велику услугу нашој књижевности што је прикупио и средио своје белешке и своја опажања.

Ма