Učitelj

Његош као народни учитељ 567

Но док сам још у почетку овог излагања нужно је да дотакнем питање које се само собом намеће. На име: може ли човек Његошевих особина бити истински народни учитељ» Пози"тиван одговор на ово питање условљен је насловом. Не зато што је код нас Југословена врло чест случај да самоуци дају више но што то чине стручно образовани људи, већ просто стога што велики песник мора да дејствује и на срце, и на душу, и на разум — не чини ли то, онда није велики песник. Несумњиво је да величина песника зависи од квалитета његовог стварања као и од значаја тог стваралаштва по општенародну ствар. Најзад велики је песник духовни извор и духовна утока свеколиког народног живота, стога и јесте најзгодније упоредити велике песнике с морем. Јер као што море добија своју ширину и своју дубину од безброј река, потока и извора; као год што та нагомиланост даје снагу огромним морским таласима; као год што се сагоревањем његовим пружа богатство облацима, а ови опет дају благодат земљи, исто је тако и са великим народним песником. У његово срце, у његову свест стичу се многобројне бујице народне душе. Стога је и немогуће великом песнику да остане равнодушан према истинском страдању народном. Не само несрећу, већ и срећу свога народа доживљује и са заносом „саучествује у њима. Његова машта потенцирана осетљивошћу срца прелази у стварање, у постизавање свега онога што по његовом схватању заслужује већу пажњу. Песничко надахнуће потстрекнуто народским доживљајима даје резултате којима се масе еланизирају. Знамо да је и за најинтелигентнијег читаоца права наслада када у делу великог књижевника наиђе на мисли које «се подударају са његовим, када наиђе на осећања која је читалац пре тога преживљавао. А тек како се осећа гомила, када себе и своја песнички изложена осећања нађе у стиховима свога Богом одређеног старешине, свога вође.

Његошев геније приликом стварања баш као да је водио рачуна о ефекту који ће постићи код сународника му. И у својим књижевним творевинама, као и у свом приватном или јавном животу он је на један заиста уметнички начин, достојан његове величине, благотворно дејствовао на духовна својства својих савременика, што га је омогућило да постане истински владар и господар најосетљивијег дела нашег народа. Шта више његово духовно дејство, прелазећи границе Црне Горе, осваја и потоње генерације. Чак и данашњи нараштај приступа често и с пијететом Његошу, тражи у његовим књижевним творевинама духовно освежавање, оправдање за своја дела или пак за своје «смерове.

Да би Његошево учење било што разумљивије за народ, спуштао се он — слично осталим великим народним учитељима — на народни ниво, узимао за предмете својих „собитија“ и