Učitelj

718 Књижевни преглед

лета и мена које је доживела Европа као политичка зграда подигнута 1815 напорима бечког конгреса. У књизи се сва велика европска питања тога периода расправљају укупно и једно с другим у вези, а не подвојено као што се то обично ради. Тако су главни елементи скупљени у једну врсту синтезе која омогућава да се све цени по довољном познавању ствари. Писац је објективан у излагању. Мако Француз по народности, трудио се да буде непристрасан ни према своме народу и својој држави ма да му се то не би могло баш много ни замерити кад се имају на уму све несреће које је баш Француска у том периоду преживела. Изко је написана пре дужег времена, ипак је ова Историја најбоље дело које о овоме периоду говори и г. Иконић је учинио леп избор за свој превод.

Џ. П. Гуч: Дипломашска историја модерне Европе од берлинског конгреса до версаљског мира (1878—1919). Превео с енглеског Јов. М. Јовановић. Издање Књижарнице Геце Кона, Београд, 1933 г.

Ова књига др. Гуча, професора и члана Британске академије наука, приказује џиновску трагедију света у којој улоге имају више народи него поједини људи. Генерацији, која је преживела светски рат и која сада посматра шта се у свету урадило после тог рата, или шта се припрема за будућност народа, може изгледати дау светској политици никад није рађено оно што се данас ради и што се данас спрема. Тако јој може изгледати зато, што се благодарећи тајној дипломатији пре светског рата није ни знало шта се све тада радило у круговима ове. Али када се прочита ова Историја др. Џ. П. Гуча, коју је с енглеског превео г. Јован М. Јовановић, политички радник и писац многих расправа из дипломатске историје, онда се види, да ништа боље није било ни пре нити да је сада друкчије. Дипломатском раду великих сила после берлинског конгреса био је крај светска катастрофа 1914. Шта ће бити крај дипломатском раду после светског рата — не зна се, али ће за човечанство по свему бити најбоље ако тај крај буде опште разоружање и мир у свету. Читаоци се из овог лепог превода г. Јовановићевог могу заиста добро упознати са свима историским догађајима од 1878 до 1919 г. Вредност ове књиге је нарочито у томе, што је превод с енглеског. Треба знати, да је у светској историји означеног периода видну улогу играла енглеска дипломатија и да су подаци свих тих догађаја у енглеској државној архиви, која странцима није била баш лако приступачна. Међутим, књигу ову писао је Енглез коме је иста била приступачна, те је написана на основу најбољих података. У књизи се на много места говори ио нашем народу, те је иста у толико занимљивија за наше читаоце.

Јован Удицки: Библиотека дечјег позоришта. Издање Књижарнице Геце Кона, Београд, 1938 г.