Učitelj

294 Др. Михаило Геновски

и да заталаса оковани човечји дух Европе у борби за ослобођење, за разбијање заблуде и за отварање врата данашње светске културе» Добро и с аргументацијом Ив. Клинчаров тврди, да су се богомили и после проналаска ћирилице, служили глагољицом и баш зато у оно време глагољица је била сматрана и схваћена као „јеретичка азбука“. И на крају он смело закључује: „..после отсудног удара, нанесеног богомилима и после уништења глагољских и богомилских споменика, ћирилица није могла да да у средњовековној бугарској епохи ништа значајно, како у области уметности, тако и у области науке“.“)

6. Уздржавање од пијење вина била је дужност сваког богомила, а савршени богомили нису јели ни месо. Како тврди презвитер Козма, да „мрски јеретици... заповедају нам да никако не окушамо месо, ни вино, сматрајући их грешним“, ма да признају, да „пијаница служи за потсмех глупих и за жаљење мудрих, увек пак саветују: „добро је да се пије вино умерено за телесну потребу“ (53) и потсмева се на богомилско уздржавање: „Ако се неко од нас уздржава од меса и вина и избегава сваку сласт, он се ништа не разликује од животиње, јер и коњ и во чини исто (88). И заиста, колико много су сличне данашње присталице умереног пијења са својим једномишљеницима од пре хиљаду година! Уздржавање од вина и меса код богомила се јавља као реакција против распуштеног живота православног свештенства, његовом пијанству, и њиховим навикама за угодношћу. И та реакција бива обучена у одежду учења. Богомили су учили, да „ђаво нас тера да пијемо вино“ и да је „вино творевина греха“)

7. Трудољубље је била једна од најбитнијих заповести богомилског учења. Насупрот опустошењу газдинства и духовне равнотеже народног скитања и насупрот прошње, богомилство противставља једну силну моралну заповест: сваки богомил, чак и најбеднији „био је дужан да зарађује прехрану поштеним радом. Босански богомили су учили, да је недостојно за човека да задобија прехрану прошњомз). Заиста Козма пише, да су тобож богомили учили своје следбенике: „Није достојно, да се човек труди, да врши земаљска дела“ (57), а сам он на другом месту у „Беседи“ тврди, да су богомили укоравали православне свештенике за леност (41) и да су радили чак и на Ускрс и кори их: „Ко вас научи да на дан Ускрса постите, да се клањате и да радите“ (56). Нешто више: богомили су стварали своје задруге, где су сви савршени богомили и бескућници живели и личним трудом зарађивале своју прехрану.

Лаж пи дволичност су били сматрани као големе препреке за постигнуће савршенства. Богомили су проповедали, да је тежак грех не само позитивна лаж, не само потврђивање неистине, него и негативна лаж — прећуткивање истине.) Сваки богомил је био

1) Ив. Клинчаров: Поп Богомил, 71 —102.

2 Попруженко: Реч светога Козме, 66, 32 и 34. 5 Рачки: Рад, Х. 209

Ол, 8