Učitelj

412 Др. Борислав П. Стевановић

те да је тај недостатак нагонио на покушаје неког систематског одабирања. Колико тек систематско одабирање талентованих треба да буде код младих народа, који имају да стигну оне што су измакли и да још воде неку утакмицу са њима.

Биолошки, социолошки, раснохигијенски и етнопсихолошки проблеми

Али сем широког поља рационализације наставе и васпитања уопште као и одабирања на коме се тестови могу корисно употребити, постоје и научни проблеми који се могу обрађивати методом тестова. Нарочито проблеми који се тичу нашег народа. Проблеми су из области биологије, социологије, расне хигијене и етнопсихологије. За обраду ових проблема најчешће је потребно испитивање великог броја субјеката. А како усмено испитивање сваког појединца иде доста споро, потребно је имати велики број испитивача у овој области рада. Најплодоноснији „теренски истраживачи“ би били учитељи и наставници средњих школа. Сваки учитељ и наставник уопште би већ и из васпитнонаставних разлога требало да испита све своје ученике у разреду или школи ако је то неподељена школа. Остаје само да се скупља и обрађује градиво добивено од њих. Учитељи једног места са више разреда или више школа, и учитељи по срезовима уколико су у честом додиру могли би чак образовати радне заједнице. Једном психологу који би желео да оде у какво село и тамо испитује сеоску децу помоћу тестова требало би око 20 дана рада да испита 100 деце. А то је релативно мали број за неку озбиљнију научну обраду. Један учитељ би могао то свршити као део своје редовне дужности и ради унапређења саме наставе. А један професор педагогије у каквој учитељској школи, када би направио обичан излет са 30 својих ученика у оближње село, могао би са тих 30 испитивача испитати за један дан 150 деце (по лепом дану када се са сваким дететом може радити засебно напољу под ведрим небом). Пет таквих излета у различита села дали би обимно: градиво за обраду и озбиљнијих научних проблема. И биле би многобројне користи од тога. Ученици би се упознали са сеоском школом. Вежбали би се у психолошком испитивању деце као будући васпитачи, уз то би сакупили обимно градиво за обраду. Чак би могли помоћи наставнику и у техничкој обради градива. (на пример у претходној обради оцењивања сваког испитаног детета). И тако би с једне стране добила настава из психологије детета (то би тек била права „радна настава“), с друге стране би било скупљено потребно научно градиво.

Ево неких научних проблема који се могу обрађивати помоћу тестова ове скале. =

У крајевима Југославије где има старијих школа са сачуваном школском архивом (крајеви у границама Србије на жалост не могу дати градиво за оваква испитивања јер су готово све школске архиве уништене) могла би се деца испитати и њихови умни количници упоредити са оценама успеха њихових ближих.