Učitelj

Научне и прак. корисши од употребе тестова интшелцеенције 413

и даљих предака, ближих и даљих сродника, уколико се такве оцене могу наћи у школској архиви. Из величине корелације између једних и других доносе се закључци о већоји мањој улози наследних фактора у интелигенцији, нарочито ако још корелација варира са присношћу крвног сродства.

За нашу расну психологију а тиме и биологију важно је знати како су различити степени интелигенције расподељени на масу народа, да ли се сви густо сврставају око једне средње вредности или се више расипају у ширину, да ли је та маса више хомогена или хетерогена. Сеоска деца на пример чине хомогенију масу него варошка децал%) Интересантно би било утврдити релативну хомогеност малих и великих места и градова, хомогеност различитих села и крајева. Могу се упоредити села и крајеви чија је хомогеност позната из етнографских студија (студије о насељима и миграцијама) са местима и крајевима који су познати са своје измешаности и хетерогености. Занимљиво би било упоредити расподелу и расипање разних степена обдарености у новим насеобинама са насељеницима из различитих крајева Југославије. Таквих нових „добровољачких“ насеобина основаних скоро има доста. Још занимљивија би била студија процеса стапања тако разноликих елемената, ако би се разноликост претходно утврдила. Да ли би се после две или три деценије на пример могла констатовати већа хомогеност. (У школској архиви би остало градиво које би претстављало данашње стање.) То би безмало било искоришћавање једног социолошког експеримента. На сличан начин би се могле упоређивати уопште позније са садањим генерацијама омладине на основу утврђеног стања сада, кад већ немамо научних докумената о прошлим генерацијама да бисмо их могли поредити са садањим.

Расну психологију занима и питање: са каквом учестаношћу, у којим процентима, се јављају у нашој народној маси највиши и најнижи степени обдарености. Са којом учестаношћу се јављају на пример идиоти, имбецили, морони; са којом учестаношћу високо и са којом изванредно високо обдарени.

Занимљив социолошки проблем био би: у којој мери печалбарство у једном селу или крају утиче на промену менталитета. "тога села, односно у овом случају на менталитет подмлатка тога села или краја. Потребно је упоредити два села или два краја који су иначе етнички слични али се економски разликују, те је једно село или крај принуђено, а друго не, да одлази у печалбу.

Крајеви или места у којима се зна ко су дошљаци а ко староседеоци дали би градиво за објективно испитивање релативног утицаја средине на менталитет. Зато је потребно упоредити децу дошљака са децом оног краја из ког су дошљаци дошли, под претпоставком да се дошљаци нису крвно мешали са староседеоцима. На пример деца досељених Црногораца, уколико су ови задржали чистоту типа, упоређивала би се са децом Црно-

1) Види одељак: Успех у целом систему тестова и расподела степена, интелигенције код варошке пи сеоске деце, стр. 175—181 у наведеној студији.