Učitelj

416 “. Паола Ломброзо

Мали Прајер, кад је имао нешто више од годину дана, показао је прстом на млеко а затим на цуцлу, желећи на тај начин да пије млека. У петнаестом месецу отац га забављао на тај начин, што је лупкао прстеном по чашама, али чим би престао, он би прилазио оцу, узимао му прстен и опет га враћао, затим окретао главу чашама као да је хтео рећи: „Почни опет поново!“

И Луиђи Фери мисли, да гест дуго претходи речима и да се њиме може да искаже читав комплекс сентимената. Он то објашњава једним догађајем своје девојчице. Једнога дана отео јој је неко цвеће којим се играла, а она је отишла код мајке и гестовима захтевала, да јој се цвеће врати, изговарајући реч пала. УУ том напрасном приближавању и оним гестовима, отсликавало се цело њено душевно стање и сва активност.

Котапез износи, како му је двогодишња девојчица без и једне речи а помоћу гестова причала целу историју о првом купању у мору, описујући воду, децу, песак итд.

Гестовима се дете служи и онда, кад већ загосподари изве"сним именима, па неку ствар хоће боље да објасни. Тако је једно дете од 18 месеци звало бабу велика мама И том приком подизало Руке у вис. Она у ствари није била велика, али је оно тај гест изражавало на тај начин. Друга девојчица у 13 месецу говорила је: дин-дан, шик-так и показивала прстима покрете зидног ча"совника. |

Прве дечје речи. — Дете изговара прве речи: ма-ма, па-па, ба-ба, много пре него што их локализује. Егер наводи, да његова деца нису имала тачну претставу о речима: мама, папа, пре 10 месеци а Луиђи Фери износи, да је његова девојчица почела да изговара па-иа пре шест месеци, мало доцније ма-ма а теку месецу почела је да их локализује. Тако дете распознаје извесну слику, зна чак и чему служи, али му ипак треба доста времена „да асоцира идеју слике и једне речи.

Прве речи, које дете изговара, обично су просте и од два слога: баба, мама, тата итд. Тек доцније изговара речи са три и више слогова. Феријева кћи нзговарала је прву реч од три слога: ра-ја-та, али је она већ изговарала речи: па-па, ша-ша и било јој је лако, да од ових познатих гласова комбинује једну реч од три слога. Главни узрок, због кога деца веома тешко репродукују речи од више слогова, јесте што она чују речи као гласове, али се ипак старају да имитирају дуже речи, понављајући просто последње слогове или сакатећи прве. Стога би било врло интересантно саставити један речник дечјег језика „са свима оним описима како дете употребљава поједине речи.

шу је испитивао употребу појединих речи код деце, па ЈЕ „дошао до резултата, да су речи које дете употребљава 60%/, именице, 200" глаголи, 9%/, придеви. Све именице су тако рећи из породичног живота а придеви се понајвише односе на величину, чистоћу, лепоту и доброту. Али деца уопште употребљавају веома мали број речи у своме говору. Једна девојчица употреб-