Učitelj

Иви

Др. Милан Шевић 423

бави и радом у друштвима. Он је оснивач и десетогодишњи претседник Педагошког друштва (1924 г, основано), које је за прву деценију дало велики и користан рад на популаризовању и разради многих важних педагошких теориских и практичних питања.

Он је радио несебично и марљиво у Матици српској у Новом Саду, на чијим је скупштинама његова критика била увек најбоља и најпринципијелнија.

Пок. Шевић је уређивао „Педагогијску књижницу“, од чијих је 65 свезака највећи број сам написао или превео. Најважније од тих Образовање пи Просвећивање, Просвешна политика и полишимка просвеша, Јединствена школа, Пова и сшара школа (на чешки преведено), Шта може васпитање, Ђорђе Нашошевић итд. а затим о Змају, Доситеју, Бранку, Сремцу, Лази Костићу, Емануелу Јанковићу и тд., као најбољи писац монографија и скупљач књижевноисториске грађе израдио је и хтео још да их продуби. Пок. Шевић је радио и на дечјој књижевности, мада је његово мишљење било, да деци није потребна нарочита књижевност на романтичарској основи, већ чисто реалистичка, само њиховом психолошком ступњу доступна. Пок. Шевић је путовао много и ишао је често и на светске педагошке конгресе. Последњи му је био свесловенски у Варшави, на коме је побудио велику пажњу и поштовање великог броја словенских педагога. Живо је желео да се створи што пре јединство свих југословенских педагошких друштава, да се још у току 1935 г. одржи један Југословенски педагошки конгрес у Београду. У том циљу он је успоставио и ближу сарадњу са словеначким и хрватским педагоЗима и њиховим друштвима, па је ту дошло и до практичних заједничких акција.

_ Пок. Шевић је живо радио са Педагошким друштвом на реформи наше средње школе и неуморно обилазио све министре просвете, тражећи од њих прво корениту реформу Министарства просвете увођењем Реформног осека, а затим реформу свих школа. Но на жалост његов је глас увек остајао глас вапијућег у пустињи.

Милан Шевић је био и члан многих комисија за израду законских пројеката и стални члан Комисије за полагање професорских испита а једно време и Главног просветног савета, када е израдио и познате „Инструкције“,

Велика и богата библиотека Општег педагошког семинара на Универзитету дело је Милана Шевића. Ту је он окупио око себе све младе и способне педагошке снаге: забавиље, учитеље, наставнике и студенте желећи да створи широк круг педагошких радника. Приступачан и по крви велики демократа просто и пријатељски разговарао је са свима, почев од послужитеља па до ректора. Готов да свакоме помогне саветом, препоруком а и материјално пок. Шевић је и свој гостољубиви дом отворио свима својим ученицима и сарадницима. Он је увек и у свако доба примао све оне, који су његову помоћ тражили. Зајмио је и поклањао књиге сиромашним ученицима и они су сви знали да је пок.