Učitelj

Школе у Карађорђевој Србији 427

снажан утицај на Србе с оне стране великих река. Под њиховим утицајем тамо су се постепено изменила схватања образованих Срба о улози школе и просвете у народном животу. Зато тамо и почиње да се развија нова српска просвета као и нова српска књижевност. Сем Доситеја, у новом духу раде, и то на чисто педагошком и школско-реформном пољу, још Тодор ЈанковићМиријевски, Стеван Вујановски, Јован Берић и многи други. Нема трага да се ма у чему и у Србији осетила педагошка активност ових људи. Уосталом то нам може бити сасвим разумљиво кад знамо да се померања нашега народа врше на север све до почетка ХТХ века. Утицај севера на југ почео се јаче осећати тек онда кад је југ постао слободнији па с тими приступачнији и привлачнији за образоване људе. Ослобођење од турског рољства које је Србији донео Карађорђев устанак створило је основни услов и за просветни развитак тога краја.

Мако је готово све време од 1804—1813 године било испуњено ратним хуком, који шумадијске устанике одржава у сталном покрету, или бар даноноћној спремности за борбени покрет, ипак се нашло тренутака у којима се озбиљно мислило и на просвету народну. С првим дахом слободе јављају се и тежње за просветом, за оснивањем школа. О томе мисли Вожд и нахијске старешине, а и народ то тражи. Посавска села Орашац и Ушће, још 1806 године пишу Проти Матији и моле га преко свога изасланика пароха Добривоја Јеремића, да им напише уговор за неког учитеља Андреју кога су сами нашли да им учи децу. У томе се писму каже: „Особито Вас молимо, да нам ви уредите вашом заповести чколу, да ту чколу начинимо с вашим изумом, зашто свак човек незна шта је чкола нити пак наука.“ На полеђини овога писма, Прота Матија својеручно је написао ове речи: „Видите да су и онда људи за школама наглили и села се потписивала.“ Сам Вожд Карађорђе пише у Чачак 15 фебруара 1909 године: „Што сте за обучавање младежи примили понуду и жељу настојашчег учитеља Вашег то сте добро учинили, јер је и то потреба велика, а и полза ће бити такова, надамо се.“

Примирје које је Русија закључила с Турском 1808 године а које се односило на Србију, било је врло драгоцено да се нешто више уради и на унутрашњем уређењу земље. Рад на организовању државне власти почео је одмах доста озбиљно. Тај рад обухвата, разуме се, и народну просвету. Вук пише: „Мале се школе у Београду умложе, особито за покрштену Турад, и подигне се велика школа, какове Срби пре нигде нису имали.“ Године 1808 знамо да су постојале школе још и у овим местима: Смедереву, Пожаревцу, Крагујевцу, Ваљеву, Шапцу, Паланци, Руднику, Јагодини, Свилајнцу, Остружници, Коларима, Орашцу, Чумићу, Луњевици, Ћићевцу итд. „За владања Црнога Ђорђа у Србији биле су постављене школе готово по свима варошима и градовима и гдекојим селима.“ (Преко 40 школа).

Организовање државе, заснивање нове државне администрације и уређење школа није ствар ни проста ни лака. За то