Učitelj

430 Жив. Ђорђевић

Срба у Аустроугарској. То је школска власт у зачетку, али ипак таква која енергично хоће да постане права школска власт. Народ, народне старешине и многи други угледни људи хоће школу. Али, пошто они нити имају учитеља нити знају како школу треба засновати траже у томе помоћ од Вожда и Совјета. Вожд и совјетници ни сами нису вични томе зато су нашли учена човека који ће се старати и о тој народној потреби. Они постављају Доситеја за члена совјета и попечитеља просвешченија народна „па ако учитељи у нахији требају од њега иштите“ (а нас оставите јер ми морамо војевати и гледати друго посла). Тако постаје Попечитељство просвешченија, прва школска власт у ноноослобођеној Србији.

Какву просветну акцију развија Карађорђев попечитељ просвешченија остављен сам себи без икаквих материјалних средстава> Онакву каква је могућа при датим условима. Да се данас негде отвори школа потребно је много услова, пре свега материјалних. У оно доба одлучујући је био само један услов: да се нађе човек који може и хоће да буде учитељ. Ни од тога човека није тражено богзна шта. Често се не постављају никакви услови, а тек само понеки кажу: „нека није зорли бекрија“. Попечитељство посредује у овом набављању учитеља док неки не: стрпљивији налазе га и сами. Сем тога Попечитељство се труди да старешине народне убеди у потребу и важност школе. Доситеј се и дописује с неким угледним људима при чему никад не пропусти да пропагира школске ствари. У једном писму, писаном Доситеју 1 маја 1810 године у логору на Баурићу, војвода Петар Николајевић-Молер, између осталог каже и ово: „Сад на некоје тачке вашега писања. Ваше желаније основати полезне школе, заведенија у којему ће се пастири стада опремити науком и мислосћу душевном, мора свакога отечествољубитеља увеселити. И то је сасвим ваш посао и труд отворити очи рода нашега, које је позив ваш у народу свему, као што и сами кажете; вериге робства и невежества у свима смотренијама разкинути. Ту се тек не има друго шта казати, него само пожелети свака срећа чина такога, и ја с увесељеном душом рода сам духовнога, као што и сами знате.“

Вршећи пропаганду за отварање школа и снабдевајући школе учитељима попечитељство се труди да дозна још, шта и како ти учитељи раде у својим школама. Известан школски надзор вршен је и тада. И више од тога, прва просветна власт обновљене Србије хтела је не само да зна шта се ради по школама него и да одређује шта ће се и како у будуће по школама радити и како се учитељи у народу владати. Доситеј лично походи школе да би видео шта се тамо ради. Једно његово писмо из 1807 године говори о томе како је он био на испиту у школи покрштених Турића у Београду: „Ово дана били смо на егзамену 85 покрштене дечице и момчића.“ Југовић је претседавао на испиту школе у Смедереву.