Učitelj

Школе у Карађорђевој Србији 431

Најважнији акт Попечитељства просвешченија издат је 1! септембра 1811 године и разаслат у све крајеве ослобођене Србије. Тај акт садржи, с једне стране, обавештења која Попечитељство тражи од нахијских старешина о школама, а с друге, инструкције о раду у школама и понашању учитеља. Од нахија се тражило да обавесте Попечитељство о томе: где постоје школе, колико у свакој има ђака, ко су учитељи поименце и шта се у школама учи. Наредба садржи захтев како у будуће по школама треба да буде. Пре свега она одређује први пут, наставни план. Мала школа треба да траје три године. За те три године треба да се изуче ове науке:

1 година: Буквар (Бекавица, познавање слова и срицање слогова)

П година: Часловац

1 година: Псалтир с катихизма поученијем и пјенијем и рачуница.

За учитеље се каже да имају дужности не само на часовима у школи но и грађанске дужности у народу. Те су грађанске дужности да „почитују“ добре народне обичаје свога краја, а рђаве да искорењују, затим да раде на „благонаравију“ света, Добром учитељу обећава се награда: „Будући такови има за свој труд очекивати и пристојно награжденије, што ће нарочита Попечитељства брига бити, такови има у должност, у свему повиновати се наредбом касајуштим се ползе обште.“

У Карађорђево време велики број школа није стална установа као данас. Те школе су нешто привремено и покретно. Школа је учитељ, док је он ту ту је и школа, кад он оде оде и школа. Има више начина на који су тада постајале школе:

1. Школа постаје на тај начин што се неко лице понудило да децу учи писмености и тај предлог био прихваћен. Такав је онај случај у Чачку који смо видели у Карађорђевом писму.

2. Било је појединаца који су сопственом иницијативом оснивали школу. Има примера где неки писмен занатлија постаје учитељ. Тако се у неком месту нашао писмен занатлија који је своју децу учио писмености. Уз његову децу учила су се и деца суседа, другови његове деце. Кад се ово рашчуло онда су и други ближи и даљи суседи молили да учи и њихову децу. И на овај начин постајала је школа. Овај занатлија-учитељ, нарочито ако се и даље рашчуо као добар, добијао је понуде и са стране да тамо, под повољнијим условима, иде за учитеља. ИМ он се селио ако су изгледи били добри. Кад учитељевање не иде добро он се поново враћа занату, Најчешће су ови учитељи у исти мах отправљали оба посла: наставу и занат.

3. Школе су постајале и иницијативом великих и богатих задруга које су за свој подмладак набављале учитеља. Кад на овај начин у некој задрузи постане школа онда се у њу прикупљају деца и из других задруга у сродству или пријатељству са оном чија је школа. Задружно школовање деце у Србији било је доста раширено. Помињу се као познатије задружне