Učitelj

444 Др. О. Каднер

од нивелишућег утицаја престонице и створиле почетак свих култура народа у средњем веку.

Ови примери показују да са увршћивањем у туђу културу не треба изједначити мешање култура. Важи као опште правило да не може бити мешања између култура без антрополошког мешања, Увршћивање једног народа у културу другог народа могуће је само онда, када између њих постоји антрополошко мешање. На пример, такво је било увршћивање Манџура у културу Кине, Хикса у културу Египта, Варјага и Турко-бугара у културу Словена итд. затим увршћивање: Пруса, Полаба и Лужичких Срба (последњи случај још није дефинитиван) у културу Немаца.

На тај начин, на питање: да ли је могуће потпуно увршћивање једнога народа у културу коју је створио други народ, а без антрополошког мешања та два народа» — одговарамо не– гативно. -

СЛОВЕНСКИ ПЕДАГОШКИ ПРЕГЛЕД

Хербартијанство у Чешкој) — Од Дер О. Каднера, проф. педагогике Карлова универзитета у Прагу —

Од немачких мислилаца прве половине 19 века, Хегел и Хербарт највише су утицали на Чешку. У Хегелове присталице, поред осталих, долази свештеник Ф. Клацел (Егап!. Магоп5 КЈасеј, 1808-82), који се заносио мишљу о чешко-моравском братству, које је основано на идеји човечанске солидарности. После бурног живота у кући и дуге принудне епитимије у манастиру, он је отпутовао у Америку, где је адекватно својим идеалима основао „Својановско“ друштво и издао делце о породичном васпитању („Жена и мати“). Аустриска влада из чисто политичких обзира није симпатисала хегелијанском покрету, зато је појачано фаворизирала хербартијанство, које у Чешкој од половине деветнаестог века постаје државна званична педагогика и филозофија готово читавих четрдесет година. Овај правац немачког мишљења. пресадили су у нас једновремено Ф. Чупр (Егат. Сирг, 1921-82) и Ф. Квеш (Рг. Воешг Кубђ, 1825-64).

Чупр је у прво време био наставник академске гимназије; после отпуштања из службе због својих националних убеђења, он је основао у селу Кољчавка близу Прага (сада Либен) васпитни завод, а у Прагу приватну гимназију; осим тога, он је био доцент филозофије на Универзитету и депутат у државном савету. Његова књижевна радљивост била је веома велика: у чешким и немачким часописима, Чупр је штампао многобројне чланке

#) Из књиге „Угиспе деџпу редагоштку.“