Učitelj

454. Драг. Н. Јанковић

данашње стање школе и данашњи наставни поступак из основа изменити и преудесити. Јер, као што смо рекли, нова школа не може постепено постајати, не може се из делова изграђивати, комплетирати, већ она мора постати одједном; нова школа не сме бити скоро то исто што и стара, већ сасвим нова и по свему, у сваком погледу друкчија од старе, с којом може имати заједничко само — име „школа“. А таква школа не ствара се једино наставним планом и програмом, а нарочито не оваквим какав је овај најновији и какви су били и сви досадашњи наставни планови и програми за основну школу.

М

Директно или индиректно, у досадашњем излагању дат је делимичан одговор и на четврто питање, које смо у почетку поставили, а које гласи: „С обзиром на све констатације: какав треба да буде наставни план и програм за основну школу и шта би све ваљало учинити пада би се не само тај наставни план и програм реализовао, већ остварио и сам задатак основне школе као васпитне установе, а тим самим и у суштини створила заиста нова и то чисто наша Југословенска народна школар“ Због тога на ово питање и нећемо одговарати посебно, тим пре што би сам предлог о једном друкчијем наставном плану и програму као и образложење тога предлога, претстављало један посебан реферат, који захтева да се многе већ поменуте ствари опет понављају, што би удвостручило па и утростручило овај извештај о новом наставном плану и програму, који је (извештај) и без тога прилично дуг. Свој предлог о једном друкчијем наставном плану и програму ја не бих ни могао нити умео кратко, филозофски да формулишем и образложим, тим пре што су и овај нови и сви досадашњи наставни планови и програми, и по форми и по суштини својој, постали и код нас и на страни једна традиција, а позната је ствар да се традиције лако не обарају, не одбацују.

Па ипак ја не избегавам да кажем своје мишљење какав би морао да буде један заиста нов наставни план и програм, а то ћу опет најкраће рећи ако кажем да ја у том погледу потпуно акцептирам мишљење С. Ј. Хесена, по коме: „на место једног програма, који понавља свака школа, мора доћи један задашак, који школе на разне начине решавају, у зависности од особина живота који школу окружује) Само такав Програм био би заиста нов, и само такав програм може омогућити стварање нове школе. А овакво решење питања наставног плана и програма, само по себи, повлачи и решења, реформу и свих осталих школских питања, а у првом реду питање наставе и наставника, као и питање школског надзора и школских надзорника. Јер, јасно је по себи, да овакав план и програм не може као стари омогућити школским надзорницима да већ после подне траже резултате од

1) С. Ј. Хесен „Основи педагогике“. стр. 110.