Učitelj

Библиографија '469

Библиографија (Прикази књига и часописа) 1

Филозофија и општа педагогика са помоћним наукама

а) Домаћа књижевност

Др. Никола М. Поповић, редовни професор Београдског универзитета: ПРЕДАВАЊА ИЗ ПСИХОАНАЛИЗЕ. Издање Геце Кона, Београд, 1934. ср. 80. страна 296. Цена 50 д. — Једна од најозбиљнијих и најбољих публикација, које су до данас штампане на нашем језику о психоанализи јесу несумњиво Предавања из психоанализе. Затим она имају и педагошки значај. Зато ћу бити слобедан да их укратко прикажем.

- 1) Живот Сигмунда Фројда, — Фројд је творац психоанализе. Рођен је у Фрајберту (Чехословачка) 1856. Пореклом Јеврејин. Син је сиромашних родитеља. Завршио је медицински факултет. У његовом животу била су важна ова три момента. Прво, његов рад у физиолошком институту Ернеста Брикеа. Друго, одлазак Фројдов у Париз ради специјализирања. Ту је нарочито ове три ствари научио: 1) да су хистерични феномени истинити; 2) да од хистерије покаткад оболевају и мушкарци; 3) да се хистеричке узетости и контрактуре могу и вештачки произвести, помоћу хипнотичке сугестије. Трећи момент јесте одлазак Фројдов у Нанс 1889 г. Ту је видео употребу хипнозе као психотерапеутеског средства. И долази до уверења да постоје несвесни психички фактори. бОни могу да врше утицај на функције телесних ортана. Из овога се могу формулисати два закључка од филозофског значаја: 1) промене које се запажају на хистеричном јесу последица дејства психичких фактора и 2) да постоје несвесни пвихички фактори.

2) Појам психоанализе. — Тај појам обухвата ова три елемента: 1) један систем нових психолошких принципа који омогућавају разумевање свих појава, нашег душевног живота. 2) Значи једно ново гледиште са кога морамо посматрати појаве душевнога живота, да бисмо их могли објаснити на основу тих психоаналитичких принципа. 3) Значи још и једну нову методу психотералије.

3) Психсаналитичка метода и њен практични значај. — Фројд је, поред осталих, увео и ове две значајне новине у науку: 1) Постоје душевни процеси који, иако су душевни, ипак су потпуно несвесни. 2) Сва живчана и душевна оболења имају свога узрока у позледама сексуалне функције. Нарочито су важне повледе од рођења до краја пете године живота.

. Пеихоаналитичком методом са успехом се могу лечити: опсесија, хистерија, разне фобије и психогена инпотенција мушкараца и психотени фригидитет жена. Ова метода има и профилактичко-педатошки значај. Утврђено је да ови доживљаји могу, да изазову неуротичка и психотичка оболења: прасцена, страх од кастрације, инфантилна онанија и завођење.

Прасцена значи посматрање најинтимнијих односа двају супружника од стране њихове деце. Зато извесне интимне ствари не треба радити ни када деца спавају. Јер је доказано да се та прасцена на неки нама још необјашњив начин усађује у душу деце преко њихових чула и када она спавају. Зато психоанализа најстроже забрањује да деца спавају у истој соби са родитељима. Страх од кастрације ствара се када родитељи или васпитачи прете деци да ће им отсећи генитални орган. Те се претње не смеју чинити деци. Што се тиче онаније ствар овако стоји. Постоје две врсте онаније: инфантилна и пубертална. Прва је нарочито кобна'н треба је спречити. Поступити при томе полако и блато. Завођење деце бива махом од гувернаната, блиских рођака и родитеља који претерано љубе и милују децу. И то такође треба избећи.

4) Сексуални нагон човека и његов сексуални морал. — Фројд разликује два нагона: сексуални нагон и нагон смрти. „Наш сексуални нагон има ове четири главне особине: 1) Он је врло сложен. Састоји се из парцијалних нагона: садизма, мазохизма, ексибиционизма, нарцизма, фетишизма итд. 2) Он има свој циљ и свој објекат. 3) Он може да регредира. То је извор свих наших зала.