Učitelj

228 Јосип Шкавић

непосреднога узгајања, у схватању интереса и узгојне (васпитне) наставе, а само од чести у методи наставе.

С обзиром на ово потоње он заступа мишљење да је у свим рашчламбама наставне грађе, а нарочито појединих методских јединица, основа или психолошка или логичка. Држао је да у Цилер - Рајновој рашчламби долази психолошка основа до најјасније изјаве и да је у њој сваки психолошки процес примања и прерађивања спољашњих утисака најтачније одређен. Томе се не треба ни најмање чудити, јер је и послије њега било њемачких педагога који су били противници Цилер - Рајнових формалних ступњева, а ипак су их у својој педагогији препоручивали за почетнике у школском раду управо због тога тачнога фиксовања појединих психичких процеса. Не треба се чудити ни његову пријањању уз интелектуализам који је подоста везан за формалне ступњеве. Ваља наиме знати да је дуго времена требало да психологија пријеђе са интелектуализма на волунтаризам, тј. да је нсихологија тек у последњој фази свога развитка установила да су чувства и тежње нешто примарно и да се из њих развио интелекат. При томе треба имати на уму још нешто. Психологија проматрајући генетски душевни живот дошла је до те спознаје, а док је она проматрала душевни живот онакав какав се указује код развијена човјека, дотле није ни могла да установи да су

спознаје наше нешто секундарна, јер се чувства и тежње јављају само уз спознаје. Да је психологија прешла на волунтаристичко стајалиште ваља захвалити проучавању развитка душевнога живота, а нарочито педопсихологији која је запазила да се код дјетета прије сваке спознаје јавља чувство, осјећај дифернциран у угодност или неугодност, и да се са првим диференцирањем угодности или неугодности јављају прве спознаје, први знаци интелектуалнога душевног живота. Сада кад је психологија то установила генетски као неоспорну чињеницу, још је увијек замашно питање за педагогију: колико и како ће се она том констатацијом служити» Данас кад имамо на располагање мноштво различитих рашчламби наставне грађе, заиста је најбоље да се ради онако како је тон Басаричек у посљедње вријеме почео да запажа, само није имао више времена да своје мишљење и проведе, јер га је претекла смрт. То мишљење дало би се изнијети овако: свака од данашњих формалних рашчламби наставне грађе пристаје једноме наставном предмету или некој групи наставних предмета боље неголи другима. Цилеру и Рајну били су главни наставни предмети хисторија и лијепа књижевност, ти су предмети чинили дентар њихова наставног програма, због тога тим предметима најбоље одговарају њихови формални ступњеви или пак Сајфертова рашчламба која је већма заснована на новијој психологији. Лајева рашчламба од три степена врло је подесна за формалне наставне предмете, за граматику, рачунство и геометрију. Нећемо да се даље упуштамо у расправљање о тој теми, тек спомињемо да једнако тако свака рашчламба не одговара ни доби ученика, ни степену наставе. На пр. за ученике на вишем степену

И нео