Učitelj

422 Цвешко Ђ. Поповић

карактеристика Динићева рада, коме и учитељска организација треба да се одужи на тај начин ако га на Главној скупштини изабере за свога почасног члана,

Своме пријатељу и сараднику, Учитељ се за сада одужује овим малим чланком, желећи да чика Сретен Динић још дуго година ствара на част народу и сталежу у коме се-родио и крају у коме живи. Живео!

НЕКРОЛОГ

Д-р Драгољуб Ђ. Петровић Т 14-1 1956 год.

Пок. др. Петровић је рођен у Јагодини 2 фебруара 1888 год. Ту је свршио овљовву школу, нижу гимназију ин учитељску школу. У школи се је истицао овојом вредноћом и умним способностима и био увек одличан ученик, Учитељску школу је завршио 1906 год. у У колу свршених матураната те школе. Последње године био је претседник ђачке дружине „Узданица“.

После свршене учитељске школе постављен је за учитеља у селу Мијатовцу Код Јагодине. Својим радом, спремом и интелигенцијом одмах се истиче на учитељским зборовима ни међу млађим и напредним учитељима заузима видно место. Из тог времена је његов први већи рад: Човек и етички принципи (1908 год) Одласком др. Вој. Младеновића на студије у иностранство, пок. Петровић преузима од њега уређивање педагошког часописа „Наша школа“. — да време балканског рата пок. Петровић се пријављује у добровољца и буде постављен за писара војне станице у Параћину. После рата еопуњава му се највећа жеља да продужи своје образовање. Крајем 1918 год. одлази на универзитет у Цириху ин слуша предавања из психолошко-педатошке трупе. Започете студије омета светски рат и могао их је наставити тек 1916 тод., кад је именован за вођу наших ђака у Алжиру. Ту слуша предавања на алжирском факултету, а уједно предаје немачки језик у лицеју. Из Алжира додељен је за вођу наших ђака у Сен Жермену код Париза. Сада се уписује на универзитет у Паризу (1917—1919 год.) на којем дипломира 1919 год. а тедину дана доцније, на истом универзитету полаже докторат с највишом оценом. Своју докторску радњу“) посветио је: У славу српских професора и учитеља палих на пољу части за слободу п уједињење српског народа.

По завршеним студијама пок. Петровић је постављен за суплента Учи тељске школе у Јагодини, а 1925 год. постаје њеним директором на којем га К положају, после десет година неуморног рада, изненадила прерана смрт. Године 1925 био је изабран за доцента Више педагошке школе у Београду. али је задржао директорски положај, на изричну жељу тадашњек Министра просвете В. Вукићевића. — На светском педатошком конгресу у Лозани 1926 тод. пок. Петровић је учествовао као делегат наше државе. — За своје заслуге н ревносну службу одликован је француским орденом академске палме и нашим орденом св. Саве У н ТУ степена.

Већ из овог кратког животопнса назире се тежак пут којим се је у животу пробијао пок. Петровић. Својом ненсцрпном енергијом и несаломљивом вољом, он је успешно крчио све тешкоће на том путу и дошао до највишег научног степена и високог положаја у друштву. Поред ванредних умних способности и темељне стручне спреме, пок. Петровић је имао веома развијено осећање дужности ин пеограничену веру у моћ рада. Он је био истински роб дужности и радио је, у буквалном смислу, од јутра до мрака. Прекомерни рад је пре времена прекинуо њетов плодни живот. На све савете лекара, родбине и пријатеља да. се мало одмори, јер то је био једини лек за њега, он је одговерао: Радити морам, живети не морам! За њега је било судбоносно што

5) Да ли асоцијација претстава подлежи законима % — Џарма, 1920 год.

ван