Učitelj

Библиографија 498

је бно ученик Ор. Апића, чијом заслугом је Јагодинска учитељска школа постала углед и онима ван граница Краљевине Србије. Пок. Петровић је у тој школи учио и њена слика стално му је лебдела пред очима. Уложио је сву своју енергију н све своје способности да поврати и подигне стари углед ове школе. На томе послу је пао, али је н много урадио. Смрт га је претекла у највећим плановима и у снажном полету стварања.

Поред тешког ин напорног рада на сређивању школског имања, ђачке трпезе и интерната, у чему је пок. Петровић највише бно заузет, он је ипак налазио времена. да се бави васпитним ин наставним питањима. Његови чланци и расправе (највише их је у „Учитељу ) доказ су његовог темељног позна вања васпитних н школских проблема. Био је трезвен педагог, који је увек водио рачуна о стварности и све педагошке новине с тог гледишта је процењивао. Џун практичног искуства и добар познавалац наших школских прилика, немилосрдно је осуђивао извесна новачења у школској пракси, која код нас често пута проповедају они, који слабо познају школу и рад у њој. Педагошка начела, пок. Нетровића нису била мода, ни позирање са „напредним и „савременим , нето плод зрелог размишљања, практичног некуства н стварног посматрања живота.

У д-ру Петровићу наша наука и школа изгубила је радника, који је имао још мното да каже и много да уради. Али н по ономе што је дао, он се неће моћн изоставити у историји наше школе ин педатотике.

Хвала му и слава!

Јатодинњ Цветко Ђ. Поповић

Библиографија

а) Домаћа књижевност

Милош Р. Милошевић: Увод у филозофију живота кроз контрасте, Беотрад 1936, 80, стр. 364, цена 60 дин. Библиотека „Логос“ ев. 1 — Страхинићу Бана 75 (По жељи писца, за учитеље плаћање у две рате на чек бр. 52.211). =— Од Лао-Цеа у Кинеза, Парменида, Анаксаторе, Демокрита, Платона и Плотина у Грка, па готово кроз сву европску филозофију од Спинове до Шлајермахера и Шопенхауера, и од Фајербаха, Маркса па до Коена, Вајингера, Ојкена, Бергсона и Џемса — на неки начин се јасно отсликава свеважни закон контраста. Показати како се тај закон испољава у животу и свету, пи провести читаоца кроз све важније појаве закона контраста у спољашњем животу, то је олла ауторева намера када је писао ову књигу. Она ништа не натура, већ вамо излаже противности и води кроз противности. Зато је она симпатичнија и од веће вредности за свакога интелигентнијег читаоца.

Овде ћемо покушати да укратко неким примерима из самога дела прикажемо његове карикатеристичне моменте. По писцу: од космоса до ћелице ин атома контраст је основни моменат и општи закон живота. (15). Контрасте показују полови магнета и двојаке електричне силе. Контраст је и постојање електричне силе. Контраст је и постојање светлости вибрацијом етра. вертикално на правац арака, као што контраст чини и састав белих сунчаних зракова из обојених зрака сунчаног спектра (21). Супротности се показују н у особинама минерала, као код угља ин дијаманта, где је на једној страни мекост, мркост и безличност, на другој тврдина, сјајност и кристални облик (25). У органском животу плођење је засновано на разликама мушког и женског рода. Контрасти ов појављују и у вариабилитету полних разлика. Контраст у наслеђу потврђује и обично искуство, као што је да мушка деца наслеђују материну крв, женска очеву (21, 30). И у склопу и развоју организама јављају се појаве контраста. Тако, на пример, супротности су: жиличаст и вретенаст корен, зељасто и дрвенасто, округло п ивичасто стабло, пљоснато и итличасто лишће, прост и сложен цвет, сочни и контуњави плод итд. (32).

Телесни и душевни живот испољавају се у контрастима. Пеихоанализа, је већ доказала, да у бићу духа, највише у нервним човековим болестима, дубоко скривена тајна контраста своје узроке налази у сексусу, тако да они врло моћно упливишу к на намену карактера у супротном правцу (44). Чак и за сан, писац каже, да нас он упућује на праву природу духа, на његову