Učitelj

да сузбија то изопачавање матерњег језика". Такво учење спада у задатке које има Гебелс у Немачкој, али оно не припада педагошкој науци, осим ако се хоће да се и она национал-социализује. Исто такав се показује захтев по коме се тражи јуриш „на грађанску слободу и политичку толеранцију“, кад се поставља и таква једна теорија чудне логике, по којој се формално одузимање слободе правда тобож ствар-

ним враћањем слободе! Милош Р. Милошевић

РУСКА ПЕДАГОГИКА У ХХ ВЕКУ

5 5. Сад прелазимо на правац руске педагошке мисли, који смо раније назвали романтички правац и који је везан с именом Лава Толстоја. У развићу Толстојевих педагошких идеја треба разликовати два периода: рани и позни, међу којима стоји епоха његогог формирања религиозног схватања света и сурове, беспоштедне критике савремене културе. На тај начин пред нама стоје два комплекса Толстојевих педагошких идеја: један се може с пуним правом окарактерисати као крајњи педагошки индивидуализам, који прелази у педагошки анархизам, а други као заоштрени педагошки морализам с религиозном осенченошћу. Услед тога Толстојев утицај у руској педагошкој мисли такође је добио двојаки карактер: он је ујединио како праве толстојевце са свима њиховим типичним цртама, тако и оне мислиоце и педагоге, који су се слагали само са Толстојевим русоизмом, његовом ватреном заштитом индивидуалности и његовом критиком савремене културе.

Док је Кант говорио о „радикалном злу“ човечје природе, Толстојев русоизам се своди на радикално добро човечје природе. Овај мотив ране Толстојеве педагогике био је увек необично близак руској свести. Истина, педагози 60—70 година прошлога века нису поклањали озбиљну пажњу Толстојевим мислима, али после неколико десетина година кад се толстојевство појавило као одређени морално-религиозни правац, оно је створило и за Толстојеве педагошке погледе пространу могућност развића и утицаја. У самом почетку ХХ века група Толстојевих следбеника ствара (на челу с И. И. Горбуновим Посадовом) издавачко предузеће „Посредник"; формирање ове групе подударало се са широким утицајем Толстојевих моралних и филозофских идеја. Као пример, који илуструје овај правац, наводимо историју тако званог „Дома слободног детета“. У почетку ХХ века при Московском Педагошком друштву (које се налазило на Универзитету) образована је група лица, која су пре тога радила у комисији за питања моралног васпитања, па се онда издвојила у нарочиту „комисију породичне школе". Од лица, која су радила у овој комисији, образоване су две групе: једна је основала дечји врт, а друга се бавила организацијом