Učitelj

„породичне школе", доцније „Дома слободног детета". Ми нећемо следсвати за радом ове комисије и њеним предузећима, као што нећемо следовати и за практичним корацима треће групе, која је створена под утицајем американских педагошких основа, нарочито друштво ,Сетлемент". Судбина педагошких почетака ове три групе врло је интересантна и сведок је за те идеје, којима је само дело било одушевљено. Али за нас је важније да објаснимо саме идеје, ту педагошку замисао која се налази у основи ових почетака. При излагању ових идеја, ми ћемо због краткоће чланка, ујединити у једну групу неколико праваца који су живели једном истом вером у истину слободног развића детета. Ове правце означићемо идејном заставом, која је обележена у органу који је био спроводник ових идеја, наиме- у часопису „Слободно васпитање“. Мако су и други педагошки органи тога времена давали много места идејама слободног васпитања (нарочито часопис „Весник васпитања“), ми имамо довољно разлога да окарактеришемо сву групу, о којој је реч, као групу „Слободног васпитања". У њу уносимо толстојевце: Горбунова-Посадова, ГорбуновуПосадову, Венцеља који је близак толстојевству (најозбиљнији тео_ ретичар групе), С. Н.. Дурилина, који се тада одвојио од толстојеваца, а тако исто Шацкога, А. И. Зеленка, Л. К. Шлегера, супруге Н. В. и М. В. Чехове и Фортунатове.“) _

5 6. Општи принципи „Слободног васпитања“. — Полазна основа педагошких конструкција целе групе, која се ујединила ско идеје „слободног васпитања", јесте вера у стваралачке силе детета, у његовој унутрашњој тежњи за открићем својих сила и вера у то, да у том открићу дететових стваралачких сила сваки спољашњи, чак и најблаготворнији утицај има дејство кочнице. Ослобођење детета од сваког спољашњег утицаја, отстрањивање сваког начела ауторитета у односима одраслих и деце и остављање пуног простора за саморадњу и иницијативу дететову, све је ово у ствари педагошко преношење Русовљеве идеје о „радикалном добру“ дечје природе и благотворном значењу потпуне слободе у природном цветању дечје душе. Један од педагога групе слободног васпитања овако се изразио: „дечје наклоности у почетку су увек управљене ка добру, али с узрастом · добре наклоности почну да ишчезавају: очевидно да је крив утицај одраслих“. Венцељ, који најдоследније и најсмишљеније брани идеју

1) Из велике руске литературе о Толстоју као педагогу, истичем: Ашевски, Лав Толстој као педагог у критици седамдесетих година „Руска школа“ 1915. Капћерев, Историја руске педагогике гл. 25, 26 и 27; многобројни чланци у часопису „Слободно васпитање“. У совјетској педагошкој литератури појавило се доста чланака који су посвећени Толстоју, али нарочито издвајамо чланак Шацкога („Народни учитељ" 1928 г. МБ 9). Страна литература о Толстоју као педагогу, тако исто је значајна, нарочито американска.