Učitelj

ступљен је у великој мери. Уопште школски живот је много веселији и „самоубиства због оцена“ врло су ретка — можда их и нема.

Погрешно би било, међутим, разумети, да та слобода и демократија ремете дух дисциплине. Напротив; и у касарни, и у школи, и у кавани, и у позоришту, и свуда уопште осећа се дух реда и дисциплине, и то не што се мора, него зато што се увиђа да тако треба да буде. Свака права слобода је спојена са одговорношћу. Што више слободе, тим више одговорности. Треба, дакле, избити из главе утопистичка и анархистичка схватања слободе. Ред и дисциплина. олакшавају рад и напредак. Али тај ред не треба да буде насилно наметнут, него слободно усвојен личним убеђењем.“)

Да завршимо: Споменули смо чехословачку демократију, јер нисмо друкчије могли говорити о школским и просветним приликама у Чехословачкој. То је нераздвојно. (Идући пут покушаћемо да изложимо проблем демократског васпитања уопште). Али и ово што смо рекли доказује неоправданости схватања да је школа и просвета независна од политике. О томе нас уверавају, уосталом, чињенице што нам их пружа историја друштва, па дакле и историја школе. Функција школе заузима једно од најважнијих места у изградњи једне боље и праведније будућности човечанства. А ко хоће да исправно посматра ту функцију, мора да познаје у првом реду њену економску и друштвенополитичку условљеност. Јер, данас, кад се замера школи да не служи животу и напретку како и колико треба, питање је уколико одговорност за недостатке школе пада оправдано на саму школу. Школа је пре свега инстрменат друштва, стога осуђивати школу а не друштво, значи осуђивати инструменат, а не онога који њиме рукује, значи увиђати последице а не узроке и најзад, значи борити се противу зла не отклањајући његове услове. Данашња криза школе (а ње има, наравно и у Чехословачкој само у много мањој мери) само је део опште кризе

данашњег друштвеног система. Праг. . К. Грубачић

„СОЦИЈАЛНО ПЛАНИРАЊЕ“ И ВАСПИТАЊЕ

У току прошле деценије видели смо како се сваке године све више множио број дела и расправа о социјалном планирању путем васпитања. Пре једанаест година узбунио је Килпетрик (КИраттск):) учмале и до самодопадања успаване духове америчких васпитача

“) Према књизи: Рг. Јап НогТејз), Згоупап! Кит! року пагоди! објазн 510мапзке, која је изашла прошле године у Прагу, а која иначе претставља велику културну тековину. > | ђ) „Едисаћоп (ог а Сћаџата СтуШтаћоп“ (Васпитање за цивилизацију која се: мења), Мем Уогк, Маст ап 1926. Страна 4 и 136.