Učitelj

су му: дисертација »Коџззеац 5 Радавог! к« (1874) и чланак »зетђтзсћез Зећшезвеп« у Рајновој „Педагошкој енциклопедији“, приказ школе у Србији од најстаријих дана до новијега доба. Главна су му дела на српском: „Отинта педагогика“ (први пут 1897) и „Посебна педагогика“ (1901). Ова два списа су прва дела систематске педагогике у Срба. Уз њих ваља још поменути: „Примењену науку о васпитању“ (1878), његову практичну педагогику; затим: „Поуке о васпитању деце у родитељској кући“ (1880), „О механизму у школској настави“ (1880), „О карактеру и образовању карактерности“ (1887), „О васпитном прилагођавању“ (1898) и др. Његове су расправе објављене у разним часописима и има их велики број. После рата објављене су расправе: „Морални живот у рату и у миру у „Просветном гласнику“ (1920), затим: „Савремено образовање наше омладине,“ „Посматрање деце и белешке о њиховом телесном и душевном развитку“, „Народни живот за време рата“, Белешке о телесном и духовном развитку деце“ у „Учитељу“ (1920/21). Добар познавалац хербартијанизма К. Стоја, оснивача јенског педагошког универзитетског семинара, од дана оснивања познатог по тесној вези са праксом (вежбаоница, васпитни завод), која ће доцније, неоспорно, пресудно утицати и на педагошку праксу у Србији, Бакић је — са самосталношћу и искуством које заслужује признање — свој систем педагогике разрадио поглавито по овом Немцу. Бакићев педагошки систем, свакако није потребно овде приказивати, уколико је огледало сваком добро познате Хербартове педагогике. Може се само напоменути да Бакић, као и сви харбартовци, циљ васпитања види у образовању моралног карактера, али да од ортодоксних хербартоваца, као и од свог учитеља Стоја, от-

ступа поглавито у третирању посебних задатака васпитања. Док је ·

Стој посебне задатке васпитања видео у вођењу, настави и телесном васпитању, Бакић „их, несумњиво под утицајем Спенсеровим, Беновим, Вунтовим, вероватно и под утицајем позитивистичких погледа Миодраговићевих и Аџићевих, види у природи основних функција душевног живота (интелект — интелектуално васпитање итд.) Новина је у његовим радовима и увођење средњошколских васпитних и наставних проблема у сферу педагошког претресања. По своме раду на полагању темеља општој, посебној и практичној педагогици, по својим радовима из области историје васпитања, ло свом раду на организовању Академиског педагошког семинара (1897) на некадашњој Великој школи, по чистоти свога карактера и јасности свога интелекта, по својој преданости раду Бакић је, свакако, с · правом заслуживао име највећег српског педагога у почетку нашег века.

7. Млађа грана српских хербартоваца као носилац предратне и послератне педагогике српске

Бакић, при свој величини свога дела, није утицао непосредно на развој српске педагогике у раздобљу од 1918 до 1938. Велики ратови Србије за ослобођење и уједињење свих Срба, потом и свих Хрвата и Словенаца, које је она водила од 1912 до 1918 године, као и оснивање нове југословенске државе, Бакића су затекли у годинама у којима је стварање већ на измаку. Непосредно пре рата, у доба

Шаља ава кс