Učitelj

.060

„koju ovaj nije uvek uspešno obišao: opasnost velikog: shematizma i

uvođenja sheme, koja ima čisto heurističko važenje (na pr. sheme

„stupnjeva »anomija — heteronomija — autonomija«, koju je po-

zaimio autor od P. Natorpa). Tako isto i u materijalu, koji je autor

„dosad obradio, krije se čitav niz važnih „praznina. Na primer, izvan

vidnoga polja autoreva ostali su vrlo važni odelici pedagogike, kao

.Što su teorija umetničkoga i religioznoga obrazovanja, ili tako

zvića, kao doslenoga ostvarenja načela potpunosti (pleroma). Na

važni i za savremenost karakteristični pravci, kao što su psihoanaliza, individualna psihologija, Dirkhaimov sociologizam, francuski personalizam (Mariten i pravac: P'Esprit, a tako isto hrišćanska veroispovedna pedagogika (pravoslavna, katolička, protestantska).

Budući primenjena filozofija, pedagogika koristi metod koji le. bitan za filozofiju. Hese tai metod zovć dijalektički, ali ga tumači tako, da je tumačenje blisko ohome što je Rikert nazvao »heterologijom«. Odbacujući shematizam · Hegelove trilade, a naročito izdvajanje odricanja u naročiti stupani logičkoga i čak vremenoga razvića, Hesen vidi suštinu đijalektičkoga odnosa, u »uzajamnom naprezanju« između “dva 'načela, koja su često. dosledni pozitivni stupnievi razvića. Tako, na primer, u'igri, po, autoru, »providi se« budući čas (lekcija), u čašu buđuće stvaralaštvo, u epizodi osnovne

nastave: budući sistem nauke, a u sistemu metod naučnoga. ispiti-

vanja. U: svakome aktu obrazovanja ostoji slično dvoistvo dva na-

čela, koja se nalaze među sobom u odnosu uzajamnoga, naprezanja.

Ovo naprezanje he razrešava misao ti višem poimu, kao kod Hegela,

već to čini samo ·volja, 'stvaralački akt vaspitača. "Takvo. shvatanje, dijalektike potseća' na Pruđonovu dijalektiku, a sam autor. teži da BO: kaže, đa ono postojt već kod Platona (na pr. u njegovoj teoriji vrline).

Zdrav dijalektički proces ražvića sadrži se u tomč, što se niže načelo nadmašuje i prelazi·u više, zadržavajući se u njemu, kao njegov momenat (Hegelovo. »Aufhebung «, ali bez naročite štadije odricanja). Tako igra; savladana od' samoga deteta, prelazi postepeno u čas, ali ie tu sačuvana kao njegov momehat. S: druge strane, 4ko se niže načelo (ili „niži stupanj) . odvaja :od višegra;' onda se višć u hjemu'hne »pro-

'vidi«, ti..nije nježov :cili i opravdanje, ono se degeneriše i raspada.

Tada izlazi na scenu »rdava dijalektika«. Po Hesenu svako filozofško i pedagoško načelo krije u sebi opasnost sopstvenoga izopačavanja, ima svoga »dvoijnika«. Svoga dvojnika ima na primer i igra, koja se izopačava u' zabavu, ·radi koji se izopačava: u tehničku rabotu, očiglednost koja'se. izopačava ti zanimljivost, ili uzimajući primere druge, vrste, autonomija i konkretna celina imaju svoje dvojnike samodovolinu neutralnost i mehaničku': opštost. 'AGtOrOV dijalektički metod u značajnoj meri sadrži se 'i u tome, što on u karakteristići svakoga pedagoškoga. načela smatra za nižno da ukaže na njegovu »opasnost,« ili niegovu »obrazinu«, koja izlaži na scent onda, kad se ovo: načelo apsolutira ili »osami«, ti. odvoji od njemu suprotnoga višega ili podređenoga načela. 'Talkvo ·shvatanie razvića izopačava

se u-naturalističkoi pedđagogici (a tako isto i kod Dujia), pošto ie

odvojeno od ideje vanvfemenih vrednosti. Ideja celine igra naročito važnu ulogu u sistemu autorevih misli, pošto ima korena u njegovom shvatanju dijalektičkoga ra-