Učitelj

вредношћу живота.. По писцу човек тежи да сазна у чему је смисао света као целине, независно од свих његових смерова код онога шта он зове

вредношћу. Мислећи тако писац се ослања на мишљење г. д-р Николе Поповића, по коме „прациљ који сачињава смисао свемира и с обзиром на који се једино свемир може оправдати у његовој егзистенцији, јесте уједно последња апсолутна вредност у којој наши идеали, наши објективни циљеви имају свога основа“ (стр. 55).

Најзад писац приступа излагању Рикертовог система, у коме централни значај припада теорији цењења. У сбласти вишег душевног живота, поред мишљења и воље, Рикерт открива и цењење као посебну душевну делатност која је од примарног значаја за културни живот. На основу функције цењења човек је у стању не само да хоће и да просуђује своја делања, већ и да процењује њихову вредност и према томе да врши један избор. Ако се цењење призна као несумњива чињеница културног делања, онда се у њему може открити један захтев за вредностима које објективно важе независно од простора и времена. По томе оне се разликују од бића које реално постоји у простору и времену. Наш живот управљен је тим објективним вредностима и оне једино могу да га испуне смислом. Објективне вредности јесу истина, лепота, доброта, светост и тако даље. Човек у своме научноме, уметничкоме, моралноме, религијском, политичком делању врши реализацију објективних вредности и ствара културна добра, а то су наука, уметност, морал, религија, политика и тако даље. Објективне вредности су идеалне а културна добра значе: с једне стране реализацију идеалног, а. с друге идеализацију реалнога. Изграђивање културних добара једино је могуће у социјалној заједници зато што се ту појединац ослобађа субјективних циљева и долази до свести о објективним циљевима. Ипак смисао живота не лежи у социјалној вези; смисао и вредност живота лежи у вези културних добара а преко њих у објективним вредностима. Зато се човеку, који хоће да му живот буде испуњен смислом, намеће реализација вредности у културна добра.

Научници, уметници, државници, постају бесмртници тим што њихова дела садрже везу објективних вредности и стварности, те као таква остају да важе независно од времена. Бесмртност може само то да значи;

55

Рад г. Јовановића заслужује похвалу. Њиме је нашој јавности приказан један филозоф који ужива признање целог света. Живорад Радовић

ЖИВОТНИ КОМПЛЕКСИ У РАДНОЈ ШКОЛИ — критичко заснивање комплексне наставе, написао М. М. Рубинштајн, Београд 1939, 80, стр. 144, цена 20 дин. С руског превео Мил. Р. Мајсторовић. Св. 3. Психолошко-педагошке енциклопедије. Издавачка књижара Ј. Џелебџић, Карађорђева 61. — Проф. москов. универ. М.М. Рубинштајн је један од најважнијих претставника, поред С. Хесена, културне педагогике у Русији, која је заснована на неокантијанству посебно на схватању Х. Рикерта. Педагогика, по Рубинштајну, није ни техника ни рецептура, већ наука о безусловним циљевима васпитања, који се подударају са циљевима живота. Од његових најпознатијих радова наводимо следеће: Педагошка психологија у вези с општом педагогиком (1915), О естетичком васпитању (1917), Психологија учитеља (1927) и дело горе наведено.

Дело је писано у времену када се у Русији највише расправљало о комплексној настави и, према томе, претставља један од најсолиднијих радова о тој теми. Како се код нас у последње време живо говори и ради на комплексној настави, то ће ова излагања бити од несумњиве користи за наставнике народних школа, који хоће критички да уђу у овај проблем.