Učitelj

190

рускога и пољскога народа и изазивали потоке братске крви и 1863 г., 1914—1917 г. када је ЛПилсудски стварао легионарске чете и водио борбу против Руса, иако су се ови борили за ослобођење Словена, и 1920 г. и 1939 г. када је пољска управа одбила сваку сарадњу са Русијом!

Руски геније је способан не само да оцењује све са гледишта виших идеала, тражећи у човечјој души добре особине, чији развој зависи од услова друштвенога и међународнога живота, већ и опрашта из љубави према човеку и у интересу братства народа. Руски геније је уочио да Мицкевићеве духовне творевине увек потсећају и Пољаке и Русе да њихова заједничка будућност зависи од заједничкога рада и једних и других на уклањању оних неспоразума због којих је патила душевно Пушкинова отаџбина, а политички и духовно робовала Мицкевићева Пољска.

Дух великога пољскога генија Мицкевића радовапе се, што су се њега сетили сад духовни потомци његових другова Пушкина, Хомјакова и Декабриста, као и следбеници Петра Великога у стварању моћне руске државе.

Др. Дим. Ђуровић

Философаија у Бугарској у ХХ веку 1

Први бугарски писац чија дела носе у себи извесан религиозно-философски поглед на свет је Јоан Егзарх. У „Шестодневу“, састављеном по угледу на грчка дела ове врсте, он уноси и своја размишљања и схватања која пружају основу да се његове космогоничке идеје приме као нешто значајно и самоникло. Више философског елемента карактера религиозног, социјалног, етичког и метафизичког налазимо у учењу богомила, То учење се појавило у тренутку кад је бугарски народ био духовно растрзан противуречностима које су настале између паганког погледа ва свет, званично пресађеног хришћанства и јеретичких учења истока а тежило је да измири та разнородна схватања. Основа његова је дуализам. Живот је дело два начела: добра и зла, Бога и сатане. Бог је творац духа, сатана материје и свих земаљских блага. Два начела су у вечној борби, како у васиони тако и у човечјем духу а од активног учешћа човечјег духа зависи које начело ће триумфовати. Из те основе проистиче и остало етичко, социјално и политичко учење богомила чијем је успеху веома много допринело бедно и бесправно стање народа.

У нашој савременој књижевности много књига и часописа су посвећени научном објашњавању историског и друштвеног порекла, битног састава и смисла занимљиве богомилске идеологије. Писали су о томе: проф. Јордан Иванов, проф. Попруженко, др. Михаил Геновски, Н. Благоев, Хр. Вргов, проф. П. Мутафчиев и многи други.