Učitelj
н 251 ава невини неравномерно рани северни шешире три тета
вима, задацима, интересима и потребама у свакој историјској епохи друштва. Он духовно заснива, омогућава и регулисава како сам друштвени живот као целину, тако и саме узајамне односе и везе међу људима као појединцима и члановима друштва.
Он то све чини и постиже тиме што својом функцијом зрачења прожима топло и снажно свеколики лични, породични, друштвени и национални живот људи солидарношћу, љубављу и пожртвовношћу. Он прожима у већој или мањој мери све људе дубоким осећањем и високим дисциплинским смислом за саму људску заједницу као друштвену целину, за њено добро, напредак и слободу и њене задатке, циљеве, захтеве, интересе, потребе и идеале.
Једно од главних, основних питања како у историји и филозофији, тако и у самом друштвеном животу људи јесте питање: да ли људи сами праве своју историјур А с тим питањем стоји у битној и тесној вези и питање: колики је удео њихове воље у томер
То питање се може ближе и боље поставити и фсрмулисати на други начин. Наиме, да ли људи слободно по својој вољи раде и праве своју историју, сходно својим властитим идејама и тежњама, или се притом њихова воља управља и одређује од неке више силе.
Свеколико живљење и деловање људи врши се, спроводи и регулише путем сазнања и воље људи. М макар колико да је у том живљењу и деловању људи значајно за расуђивање о човековим разумним силама и акцијама питање о сазнању, ипак је ту најмање исто толико значајно и питање о човековој вољи.
А то ће рећи питање о суштини и границама моћи саме људске воље за расуђивање, одлучивање и спровођење човекових радњи и поступака како у појединачном, личном обзиру, тако и у друштвеном и историјском размеру живота људи. То је, дакле, толико исто значајно колико и само питање о сазнању, јер је — како се то справом
каже — жеља са вољом често пута, ако не и увек, отац мисли, сазнања.
Ето зашто је, дакле, и човекова воља играла и морала нужним начином да игра и у филозофији и у историји једну врло значајну улогу. На питању о човековој вољи и њеној слободи укрштавали су се и још једнако се укрштавају теоријски мачеви најбољих мислилаца свих народа и времена.
То питање је још једнако отворено, јер борба, заједно са узроцима што су је изазвали и још једнако је изазивају, није ни дандањи још завршена. У средишту тих духовних борби стојало је и стоји питање о детерминизму (условљености) и индетерминизну (слободи) човекове воље и њених акција, поступака и манифестација у животу.
То значи да се предмет тих духовних борби састојао у томе: да ли је човек у својој вољи и њеној акцији потпуно господар да поступа како хоће, апсолутно слободан» Или је, напротив, његова воља и њена акција у спровољењу циљева потпуно подложна и оме-