Učitelj

ттизЕнвНиЕ ЛЕРИ РЕН РЕПНЕ ЕН Веи веш аи сера и ЕП 5Е 5 Е 2 313

свакоме да поручи: ради што боље и савесније и на осећајној и мисаоној сфери Југословенског живота.“

На другом месту је та мисао интегралног југословенства изражена још одређеније. У чланку „Наши погледи“, у броју од 29 априла 1930 уредник Народне просвете пише:

„Југословенско учитељство и као појединац и као организација зна сдлично, да се његова сарадња с државом намеће гвозденом логиком не само државних него и чисто учитељских идеала. Савремена Југословија има, у просветној области, идентичне циљеве кас и југословенска учитељска организација.“

Овим схватањима управа југословенског учитељског удружења је створила први постулат своје идеологије која је имала да служи за разумевање свега што је она доцније урадила.

Не само да је у погледу југословенског национализма била овако изразита, већ је пошла и корак даље и пледирала за стварање југословенске педагогије, југословенске науке, југословенске филозофије итд.

О тој ствари писано је вишу пута у Н. Просвети, али ми, ради карактеристике, наводимо неколико мисли из чланка: „Ка стварању југословенске педагогије“, отштампаног у бр. од 17 маја 1980 год. Евд“шта ту пише:

„Од 6 јануара настала је нова епоха народног живота. За тај живот потребно је васпитање. Педагогија, као наука о васпитању, обухвата читав камплекс друштвених питања... Само постојање великог народа југословенског у његовој слободној и богатој држави, условљава и развијање особене народне југословенске педагогије. Пошто је она у стварању изазвана потребама државе и народа, то и сав рад на васпитању мора бити у сагласности са духом новога доба и схватањима народним и државним. “

Друга идеја, коју је истакла нова управа и која се свакако може убројити у други постулат њеног постојања и акције, јесте идеја о смени генерација. Млађа генерација треба да замењује, старија треба да иде. То је логичка садржина овог постулата. Напред је већ поменуто да је г. Рашић председник Извршног одбора, још раније упутио београдском учитељству апел, који у крајњој конзеквенци тражи смену старијих. Тај апел у своје време није наишао код учитељства на пријем и пропао је. Пошто је сад г. Рашић био на челу управе, а закон о чиновницима у 5 76 изрично забранио пензионисаним учитељима да улазе у управе удружења, терен је и за њега и његове присталице био рашчишћен да се на тој идеји створи читава теза. Преко Н. Просвете је и о томе објављено више чланака који су идеолошки врло слични.

Заједно са идејом о смени генерација истицана је идеја о преваспитавању учитеља. Осећало се свакако да су схватања учитељства израђена у извесном смислу и правцу који није падао на исту линију са тежњама управе, те је управа стављала себи у дужност да то учитељство преваспита. Разуме се да за преваспитавање могу доћи у обзир само млађи учитељи и на њих се у главном и мислило