Učitelj

„кад је реч о преваспитавању. Како се конкретније гледа на тај проблем види се из већ цитираног чланка председника удружења под насловом: „Чиновнички закон и наше удружење.“ Ево шта он каже:

„На извесан схватљив начин, терет рада, терет акције преноси се са старих и изнемоглих службеника на млађе. Тиме је законодавац хтео, не само да ода заслужено признање миру и спокојству пензионисаних другова, који се као активни истрошише у раду за добро народа, државе и професије, већ и дужно поштовање, методима рада, тактици и идеологији остарине, за којом долази нужна смена, дурашнија, одушевљенија и хитрија. Нема тенденције незахвалности, већ нова смена, на нови начин оријентисана, увлачи у дружински рад нове снаге, нове раднике на пољу југословенске културе и просвете. Тегобно би било старију генерацију, која је у миру, која има друго васпитање које је дала прошлост, поново васпита„вати и преваспитавати за нове смерове и нове подухвате.“

Нарочито осетна тачка, на којој је нова управа диференцирала од ранијих управа, било је њено схватање односа државе и организације. У томе је управа створила своје схватање о нужној ингеренцији државе у односе организације и то-би био трећи важан постулат њенога поретка. Сасвим је разумљиво да је пут, којим је управа пошла, неминовно водио јачем ослонцу на државу и отуда је теза о државној ингеренцији сасвим логична последица ошштег става нове управе и њених ранијих постулата. Ево шта о тој ингеренцији пише један присталица управе у Н. Просвети од 26 априла 1980 год.:

„Несумњиво је да се у овим случајевима мора поздравити државна интервенција. Мора се поздравити из два разлога: први је разлог тај што су њени држављани ти који улазе у удружења с моралним и материјалним обавезама према њима; други је разлог тај, што се троши радна енергија чланова разних удружења и њихових управа, па кад се већ та енергија троши, онда је право да се та енергија троши на корист државе и нације.“

Са овим гледиштем се нова управа много удаљила од схватања свих претходних управа удружења; чији је циљ био да удружењу обезбеде што већу самосталност и независност и да га сматрају као тело које брани учитељсске интересе пред државом. Параграф 76 због тога, мора се сматрати као велики назадак са гледишта здравих интереса учитељских, стога што сужава могућност одбране јер се замах организованог рада подређује прописима и контроли државе. Са овог становишта по историској процени, нова управа је учинила отсек од линије на којој се могу успешно заступати учитељски интереси.

У овој атмосфери дошла је и

Главна скупштина удружења, 23 августа 1931 год.

То је била прва скупштина нове управе, први њен сусрет са ширим кругом учитељских претставника. На њој је она требала или да се утврди, или да иде. Управа се за ову скупштину била донекле