Vojin

И УМЕТНООТ РАТНА

323

и Маршном беЈаше тев 14 год. Народ тужаше 1ако за свошм дарем, 1ер само он могаше предвидети да његово време беше посдедњи часак ша1а и сдаве у цело! СВ0101 ширини. Август 1е имао извесну сдабост према свотм трупама: зна1ући да вокци његово1 требаше ведичина, обасу 1е покдонима; он уведе праву субординацшу. За исторшу његову такође Те 1ош 1една погрешка његова што Тиберша изабра за свога наследника, кад му познаваше све мане његове: ова! страсни сидеџи1а са свим брзо доведе вотку на тачку пада и пропасти. Сви вдадаоци Августове породице кош се 1едан за другим ређаше до Нерона, с котм се и угаси пдеме вдадалачко , — били су сидни нељуди и деспоти, кот све више и више бегаху од љубави сенатове, народне и легшона: недисциплина бе1аше ослабила прву снагу државну. Владаоци из Флавтевога дома, кот отпочеше с Веспазшаном а с Комодом свршише, задржаше тек за неколико година пропаст царевини срећним ратовањима; за кратко тра1аше посдушност у војсци. Они заклањаше уметности и обрађиваше ФилосоФшу. Међу тим славољубље у свима, класама друштвеним бе1аше ирешло сваку меру неизмеран лукс и безгранична жеђ за богатством окужила беше све класе народне. По што парадна путовања цара Адршана расуше онолке пороке у провинцшама, народ брзо клону : логоре више не брањаше римски грађанин, већ само стари вотици, уз ко1е дођоше странци и робови. Не бе1аше више *