Vojin

324

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

царских гарнизона по варошима: ове 1едну за другом нападаше и пљачкаше сидна одељења солдатиГе, и мали узрок требаше, па да се приволе к 1едном или другоме: тако Римљани постадоше немарни према свима рђавштининама; врлина вошичка беше презрена. Средња Гали1а и десна обала Дунавова, бе1аху 1едини предели одакле се 10ш могаху вотици узимати: Рим и италшске провинцше не даваше више ни 1еднога солдата. Служба вотичка страшила 1е % римскога грађанина ; док међу тим Гали се изучише у оружгу, страху и логоровању и дадоше на скоро в01сци таквих во1вода, кот се могу с некадашњим Цезаром упоредити. Владе Антонинова и Марка Аврелша бе1аху срећне као нтедна под и котм царем кот пре бе1аше; но пажљиво проучава1ући историју, открива се клица. зла, ко1а се развшаше под њиховим наследницима: њихово натише старање и велика љубав к доброти, истина су тмчили срећу у спољашности, али они нису били кадри да сруше унутрашње зло, кот узимаше све то тчи мах. Спокоттво и тван ред владаше у цело1 царевини; али постотше у исто време неизложиво зло тдно , у толико жалоснит, у колико не имађаше никаква очевидна основа да се отклони. Ово летаргично стање долажаше отуд, што се богатство све више и више гомилаше у рукама неколицине, и што народ полагано изгуби сво1у срећу: судбина његова рачуна се у неколко познатих породица, кот дељаху живот гомили и про« леторитту, исто као какву милост; и ово преобрати варош Рим у неки другачит, где неколико господара