Vojin

826

ОБРАЗОВАНОСТ НАРОДНА

ноне од народне стране: у леђтону 1едва да шест иљада људи бе1аше. Разуздани и распуштени солдати, а коГе вођаху * славољубиве вође, оставише границе земаљске и дођоше у унутрашњост да нереде гледају и помажу им, у место да одбшају наваљивање буших варвара. Те тако нестаде баршере која бе!аше пред хордама туђинским, земљишта римска беху поплављена под владом цара Галшена; н пропаст народна, кот беше већ огрезао у гњилости, постаде очевидна и неуклонива. У овоме ужасноме нереду, природни нагон вољења самога себе учини, те великаши вошички дођоше на мисао да избираху цареве, кот би их спасли* и Клаудше II, АврелиЈе, Тацит, Проб и ДиГоклетихан само с тога дођоше на престо. Но ови владари само су за неко време могли да продуже самртну борбу царевини, ко1а бе1аше нахопаснше рањена; 1ер вотички разборити сталеж, и уметност ратна, беше давно сахрањена. Вотици не имађаху више права на грађанске службе; разнежени римљани не могаху више подносити тешке уморе и трудбе у становима; земљу готово нико више не обрађиваше; дивне долине и плодне равнице претворише се у тдне и жалосне пустаре. Галшен ископа гроб Риму и његовох влади, кад издаде декрет, кот не дозвољаваше сенаторима у вохсци служити; и вотка мирно забележи ову наредбу у свох регистар, хер им она дозвољаваше понизити се у бешчастним задовољствима. Кад нестаде срца вотога — њених вођа, и кад ишчезоше поно-