Železničko pitanje : nekoliko reči na adresu ministara, narodnih poslanika, sviju javnih poslenika, trgovaca i privrednika
Чим је то утврђено, мора се одмах и пре свега приступити оцени вероватног прихода на новим железницама, како би се и њихова рентабилност могла проценити и утврдити.
То у целој овој ствари и јесте највећа тешкоћа.
За оцену вероватног прихода нових: железница, има много и компликованих метода; но недовољним разумевањем истих и неразумном игром са цифрама, веома лако се долази до апсурдних резултата.
Ако нпр. према статистичким податцима узмете у обвир продуктивност појединих крајева, које просецају нове трасе, па по одбитку сопствене потрошње, оцените за продају, трговину и извоз слободне количине; можете одредити количине, робе које се имају транспортовати. При томе треба да оцените, колики ће део транспората одаста употребити ново саобраћајно средство, а не мање ширину појаса, којим ће оно доминирати, односно одакле ће му транспорти придолазити.
Погрешном оценом таквих фактора, долази и једен од оних наших стручњака, који су до сада по новинама, ова питања расправљали, према својем умењу и разумевању, а можда и тендециовно, до таквих резултата, по којима нам је пређе обећавао за пругу ЏожаревацДубравица, а сада нам обећава и за Ужичку пругу, годишњи километарски приход, који у мало не прелази и приход постојећих већ пруга железничких.
Такав резултат разумна човека мора одмах убедити у погрешност онаквог рачуна; јер постојеће железнице престављају главне правце, којима се саобраћај у нашој земљи креће: па када су оне у почетку, по довршењу и по добивеној вези са суседним железницама, показале просечни километарски приход од приближно 6000 дин, годишње — онда извесво од железница мање важности, не смемо очевивати већи приход. Напротив тај приход мора бити мањи, и то знатно мањи.
да процену вероватног прихода на новим железницама, ја сам поступио по једној од познатих метода, а која се састоји у томе, да се према броју становника ставичних места утврди број путника и количина робе. Када се ове цифре утврде, па се умноже са средњом дужином пута и са ценом, коју по вилометру плаћа један