Žena i čovek : pripovetke

ЧУДОТВОРНА СЛИКА 91

тала срца у очекивању шта ће се из свега на крају догодити.

Али, осим ове, Драгутина чекаху и друге непријатности. Глас о његовом богаству и његовој намери, због које је и дошао у отаџбину, распростре се, одједном, и по свим острвима. Па, кад девојке са тих других острва дознаше, да он, после толико времена и борављења у свом месту рођења, не беше још нашао ниједну девојку која би му се била потпуно свидела, појурише са свих острва и варошица, са мајкама или сестрама, тобоже да се распитају о својима у далеком свету, а, у истини, само с том намером, што су се надале: да би, ваљда, случајно баш њихова лепота могла да очара тог богатог и лепог човека.

И Драгутину поста неиздржив живот у његовом месту рођења. На сваком кораку, ноћу, дању, вечером, при ручку, готово при сваком делу, сметаху му све нови и нови досађивачи и љубопитљивци. Он више није могао издржати! Оних дана, кад Марија паде у кревет, отплови он, кришом, за варош на копну, у намери, кад буде средио своје мисли и осећања, да се поново врати.

С тога и написа писмо Марији, у којем је молио: да га извини, она и њена сестра, што их тих дана није посетио, јер да је био запречен врло важним пословима, због којих је и отпутовао га варош на копну, али да ће их, чим се врати, потражити „због једне врло важне ствари по вас и по мене,“

9

Марија је примила ово писмо са великим страхом. Лежећи у ватри, она га, сва узнемирена, отвори, прелети брзо очима преко првих редака, па сва срећна ускликну:

„Отпутовао је!“

(Била је спремна да од радости скочи из кревета.)