Žena i čovek : pripovetke

ЧУДОТВОРНА СЛИКА 93

преплашена, уплакана, стављаше јој влажне облоге на чело и мољаше је, богорађаше: да буде мирна, да се стиша!

Тек пред свануће смирила се Марија.

Читав један сат спавала је она, а Марта непрекидно бдила над њом, не напуштајући је ни за тренут.

У сну, Маријино лице беше некако расветљено изнутра. Неки тајни осмех орубио јој уснице. Израз највеће среће просијавао јој из лица.

Изненада скочи и разбуди се. Исправљена, до појаса, у кревету, гледаше она испред себе, као у бунилу, пружајући обе руке према нечему....

— Мајко Божја! Богородице!

Марта се препала. Ухвати Марију чврсто и задржаваше је да не искочи из кревета. Побојала се да је сасвим ван себе због ватре,...

Али се Марија, после мало, освести. Најпре се зачуди, јер није схватала где се налази; онда се баци наузнак на кревет и смири се.

— Марто! — прозбори затим, некако задивљена, узнесена: — Марто, сестро моја, овде је сада била Мати Божја!

— Шта ти јер Маријо моја, умири се... говорила јој Марта, бојећи се још увек да је у бунилу.

— Марто, Марто, веруј ми: овде се догодило чудо! Овде је била сада Мати Божја од „Доброг Савета“.

10 — Чим сам заспала, видела сам се у некој мрачној долини... као у некој непроходној шуми ... Ишла сам кроз њу... ишла... Ноге су ми биле теже од олова... готово се нисам могла мицати.

(ООслањала сам се на један велики штап... О, како је било смрадно блато око мене! Изгледало ми је да се одатле нећу моћи никако ископати! Али, наједном, погледах... а то близу мене нека светитељка...