Žena i čovek : pripovetke

ЧУДОТВОРНА СЛИКА 20

вукох ципеле... најпре једну, па другу... Али, тада... Погледах случајно у небо: чудо!!! На облаку видех: стоји · права Мати Божја од „Доброг Савета“ и смеје се на ме, пуна благости и самилости.

Падох на колена и завапих:

— Опрости, Мајко, али нисам више могла сносити оштрице каменица!

На то се Мати Божја још једном насмеши и ишчезну.

Ја наставих свој пут. " Одједном би око мене тама. Ноћ. Неки благи

ветар духаше. Мени је изгледало да душе баш са оног места, са оног облака на којем сам видела Матер Божју. И би ми много лакше при ходу. И ако сам била сада сама у мрклој ноћи, нисам осећала никакав страх. А ти знаш, Марто, колико се ја плашим мрака. У свести сам имала само своју намеру, само свој циљ. Одједном се пожурих још више. Без моје воље! Изгледало ми је да ме неко носи.

Изненада, лавеж паса. То ме је и развеселило и збунило. Значило је да је село близу. Збунише ме пси. (Ти знаш, Марто, колико се ја бојим паса после оног страшног случаја кад ме оно ужасно псето било онако изуједало!)

Ипак наставих свој пут.

Сад ми је изгледало да летим. Одједном велика промена на небу. Месец! Велик, огроман, он се појавио и стао одмах иза села. На њему се, на његовој огромној плочи, оцртало читаво село, са малом црквицом моје намере.

Закликтах !

Изненада, затим, нађох се у пуној месечевој светлости на брдашцу више села. Као да ме је неко пренео тамо! И, чудо! Преда мном није више она малена црквица каква је, мала и ситна, црква Матере Божје у селу Изарата, већ ми се она учини огромна, дивна, сва од злата и сребра!

Била је затворена. Падох пред њу на колена.

— Богородице, отвори грешници, која је стигла из далека да те моли за савет! Богородице, смилуј