Žena i čovek : pripovetke

ЧУДОТВОРНА СЛИКА 31

здрави је, још на време, дивно јутро кроз мало, округло прозорче на кабини.

Она поново изађе и поново приђе кабини сестре. Кабина је била сасвим мирна.

А кад је сунце, након мало, пробило кроз дебело стакло окна и осветлило њену туробну кабину, она зачу како се нека врата недалеко њених отварају... па повири...

Беше то Драгутин, који, сав спокојан, некако лак, некако и радостан, оставља кабину своје жене и крену по припетим степеницама на палубу.

Марта, сва узнемирена, дрхтећи сва, једва дочека тренутак док се он изгубио, па онда, одмах, отворивши силовито врата сестрине кабине, јурну ЊУ

Марија, сва узнесена, срећна, без речи, дочека је и баци јој се око врата. Тако, њена велика радост откри сестри сву срећу коју су оне, толико времена, са највећом стрепњом очекивале.

Загрљене срећом оне и даље плакаху. После, полако, бацише се на колена, а Марта, испод Маријиних јастука, извади слику „Матере Божје од Доброг Савета“, коју је она узела из Маријине собе и ту сакрила, да бди над њеном сестром у тренутку најстрашнијег искушења, па почеше да благодаре Оној, која их је, својим „чудом“, обе спасла.

Тако стајаху дуго времена, тихе, понизне, благодарне, склопљених руку, на молитви, као некада кад су још биле деца.

А горе, на палуби, на кљуну брода, где га понела његова крилата радост — стајаше Драгутин сав срећан и гледаше, смео, поносан, на сву сунчану површину великог, непрегледног мора, које се пружило пред њим, дивно и светло, као у ње говој машти, његова светла, осунчена будућност.