Žena

ПА АЕН

година. (По рачуну римске и јудејске цркве има још мање). А чим је постао свет, неколико дана доцније, постао је и човек, а са њиме и брак.

Но има друга једна књига, која друкчије говори. То је највећа п најстарија књига, а зове се — земља. Кад са ашовима и другим справама почнемо копати листове те књиге, допиремо све дубље и дубље у тајне те књиге. На горњем листу је оно, што се данас догађа. Што дубље, наилазимо у вемљи на остатке све даље п давније прошлости,

Из те књиге, из земљине кугле, прочитали су научари, да је земља постојала и хладпла се и стврђавала се стотинама милијона година. Онда тек долаве биљке пи животиње... Можда је прошло и опет милијонима година, док наилазимо на човека.

И, видите, у томе добу, у четвртој епохи, када се појавио на земљи човек, био је најприроднији, па можда п најсретнији. 'Га његова природност п срећа трајала је по свој прилици неколико стотина хиљада година.

То је било у оном времену, кад је човек живео у пределима, где му није требало ни куће, ни одела, ни њиве. Лежао је под дрветима, и зрело воће падало му је у уста, само ако је — зинуо. Женка је била вавдан ув њега и једини јој је посао био, да га чеше по глави. У оно доба није морао ни да ради, ни да мисли, ни да говори, јер није имао шта.

Тада, отприлике пре 20 и нешто више хиљада година, догодила се на земљи ужасна револуција. Не међу људима, него у природи. Вероватно усљед земљиног потреса помакао се лед, наступила је такозвана ледена периода. Променила се клима. На многим местима, где је живео човек, захладило је, и он је морао да гради јазвбине, да се одева, и да у зноју лица свога прпбавља храну своју. Човек је морао да почне радити п мислити како ће да се одржи. Ако је хтео да се одржи, морао је да се ухвати у коштац са природом. Та нова природа приморала је човека да живи управо неприродним животом, ако хоће да остане жив,

нај који је стотинама хиљада година живео у дивљаштву, који је ишао погурен, који није знао шта ће

~)