Žena

ЈН | | Ра Марија код ујка доктора на селу. · Од др. Макса Окер-Блома. Превела Јулка Јањићка Београд.

Настрадала овца.

Кад је киша после неколико дана престала, продужила се косидба, и деца су обично ишла на ливаду да и она помогну. Нарочито су се опријатељили са старим Михајлом, који је био увек врло пријатан и учтив према њима. И Дијана, која је имала сад само једно куче, (остала два су била поклоњена), радо је ишла по некад са децом на ливаду.

јна је обично децу будила у осам сати, и увек је морала да одговара на равна дечја питања, која се тицала свакодневних догађаја.

Једног дана, кад је ујна ушла у дечју собу, имала је врло жалосну вест да саопшти. Једна овца је сломила ногу, те су је морали преклати.

Михајло је зором пошао са косачима на ливаду, и кад су дошли до места, где је био покрај ливаде ограђен пашњак, види он на ивици отсека овце у гомили — блеје. Како је приметио само три, а четврте не беше међу њима, пође ближе да види шта је с њоме.

на је лежала на подножју отсека — није могла да се дигне. Приђе ближе, и опази да је јадна овца сломила предњу ногу. Сигурно је дошла близу обронка, стрмоглавила се с брда и сломила ногу.

елена је хтела одмах да довна, која је то овца, а Марија упшта, да ли је при паду осећала болове.

То је била она бела овца сјагна, десно јој уво беше црно, а имала је и црну белегу на плећци.

Дабогме, да је јадну животињу болело кад се повредила. Одмах чим је донео Михајло са још једним. радником кући, преклали су је, да би је ослободили даљих болова! -

Марија упита, да ли ујак зна ва то. Равуме се да је знао, та он је и наредио, да овцу одмах прекољу. Деца хтедоше да виде још последњи пут овчицу с црним увом.

„Добро“, рече ујна, „ујак ће вам је сам пока-